Isus Navin

поглавље 2

A Isus sin Navin posla iz Sitima potajno dve uhode rekavši im: Idite, vidite zemlju i Jerihon. I oni odoše, i dodjoše u kuću jednoj kurvi, kojoj ime beše Rava, i prenoćiše onde.
2 Ali bi javljeno caru jerihonskom i kazano: Evo, ljudi dodjoše ovamo noćas izmedju sinova Izrailjevih da uhode zemlju.
3 I posla car jerihonski k Ravi i poruči: Izvedi ljude koji su došli k tebi i ušli u tvoju kuću, jer su došli da uhode svu zemlju.
4 Ali žena uzevši ona dva čoveka sakri ih; pa reče: Jeste istina da su ljudi došli k meni, ali ja ne znah odakle behu;
5 I kad se vrata zatvarahu u sumrak, ljudi izadjoše; ne znam kuda odoše; idite brzo za njima; stići ćete ih.
6 A ona ih beše izvela na krov, i sakrila ih pod lan netrven, koji beše razastrla po krovu.
7 I ljudi podjoše za njima u poteru put Jordana do broda; i vrata se zatvoriše kad izadje potera za njima.
8 Oni, pak, još ne behu pospali, a ona dodje k njima na krov,
9 I reče im: Znam da vam je Gospod dao ovu zemlju, jer nas popade strah od vas, i prepali su se od vas svi koji žive u ovoj zemlji.
10 Jer čusmo kako je Gospod osušio pred vama Crveno more kad izadjoste iz Misira, i šta ste učinili od dva cara amorejska koji behu preko Jordana, od Siona i Oga, koje pobiste.
11 I kad to čusmo, rastopi se srce naše, i ni u kome već nema junaštva od straha od vas, jer je Gospod, Bog vaš, Bog gore na nebu i dole na zemlji.
12 Nego sada zakunite mi se Gospodom da ćete učiniti milost domu oca mog kao što ja vama učinih milost, i dajte mi znak istinit,
13 Da ćete sačuvati život mom ocu i mojoj majci i mojoj braći i mojim sestrama i svima njihovim, i da ćete izbaviti duše naše od smrti.
14 A ljudi joj odgovoriše: Mi ćemo izginuti za vas, ako ne izdate ovu našu stvar; i kad nam Gospod da ovu zemlju, učinićemo ti milost i veru.
15 Tada ih ona spusti kroz prozor po konopcu; jer kuća njena beše na zidu gradskom, i ona na zidu stanovaše.
16 I reče im: Idite u goru da ne naidje na vas potera, i onde se krijte tri dana dok se ne vrati potera, pa onda idite svojim putem.
17 A ljudi joj rekoše: Bićemo prosti od ove tvoje zakletve kojom si nas zaklela;
18 Evo, kad dodjemo u zemlju, veži ovu vrpcu od skerleta na prozor, kroz koji si nas spustila, i skupi kod sebe u tu kuću oca svog i mater i braću i sav dom oca svog.
19 I ko bi god izašao iz tvoje kuće, krv njegova neka bude na njegovu glavu, a mi da nismo krivi; a ko god bude s tobom u kući, krv njegova neka dodje na naše glave, ako ga se ko rukom dotakne.
20 Ali ako izdaš ovu stvar našu, tada ćemo biti prosti od tvoje zakletve, kojom si nas zaklela.
21 A ona odgovori: Kako rekoste tako neka bude. Tada ih pusti, i odoše; i ona veza vrpcu od skerleta na prozor.
22 A oni otišavši dodjoše u goru, i ostaše onde tri dana dokle se ne vrati potera; jer ih je potera tražila po svim putevima, ali ih ne nadje.
23 I vratiše se ona dva čoveka, i sišavši s gore prebrodiše i dodjoše k Isusu, sinu Navinom, i pripovediše mu sve što im se dogodilo.
24 I rekoše Isusu: Zaista dao nam je Gospod u ruke svu tu zemlju, i svi stanovnici one zemlje uplašili su se od nas.