0:00
0:00

-Reset+

поглавље 88

1 Gospode Bože, Spasitelju moj, danju vičem i noću pred Tobom.
2 Nek izadje preda Te molitva moja, prigni uho svoje k jauku mom;
3 Jer je duša moja puna jada, i život se moj primače paklu.
4 Izjednačih se s onima koji u grob odlaze, postadoh kao čovek bez sile,
5 Kao medju mrtve bačen, kao ubijeni, koji leže u grobu, kojih se više ne sećaš, i koji su od ruke Tvoje daleko.
6 Metnuo si me u jamu najdonju, u tamu, u bezdanu.
7 Oteža mi gnev Tvoj, i svima valima svojim udaraš me.
8 Udaljio si od mene poznanike moje, njima si me omrazio; zatvoren sam, i ne mogu izaći.
9 Oko moje usahnu od jada, vičem Te, Gospode, sav dan, pružam k Tebi ruke svoje.
10 Eda li ćeš na mrtvima činiti čudesa? Ili će mrtvi ustati i Tebe slaviti?
11 Eda li će se u grobu pripovedati milost Tvoja, i istina Tvoja u truljenju?
12 Eda li će u tami poznati čudesa Tvoja, i pravdu Tvoju gde se sve zaboravlja?
13 Ali ja, Gospode, k Tebi vičem, i jutrom molitva moja sreta Te.
14 Zašto, Gospode, odbacuješ dušu moju, i odvraćaš lice svoje od mene?
15 Mučim se i izdišem od udaraca, podnosim strahote Tvoje, bez nadanja sam.
16 Gnev Tvoj stiže me, strahote Tvoje razdiru me.
17 Opteču me svaki dan kao voda, stežu me odsvuda.
18 Udaljio si od mene druga i prijatelja; poznanici moji sakrili su se u mrak.