0:00
0:00

-Reset+

поглавље 10

1 Zašto, Gospode, stojiš daleko, kriješ se kad je nevolja?
2 S oholosti bezbožnikove muči se ubogi; hvataju se ubogi prevarom koju izmišljaju bezbožnici.
3 Jer se bezbožnik diči željom duše svoje, grabljivca pohvaljuje.
4 Bezbožnik u obesti svojoj ne mari za Gospoda: "On ne vidi." Nema Boga u mislima njegovim.
5 Svagda su putevi njegovi krivi; za sudove Tvoje ne zna; na neprijatelje svoje neće ni da gleda.
6 U srcu svom kaže: Neću posrnuti; zlo neće doći nikad.
7 Usta su mu puna nevaljalih reči, prevare i uvrede, pod jezikom je njegovim muka i pogibao.
8 Sedi u zasedi iza kuće; u potaji ubija pravoga; oči njegove vrebaju ubogoga.
9 Sedi u potaji kao lav u pećini; sedi u zasedi da uhvati ubogoga; hvata ubogoga uvukavši ga u mrežu svoju.
10 Pritaji se, prilegne, i ubogi padaju u jake nokte njegove.
11 Kaže u srcu svom: "Bog je zaboravio, okrenuo je lice svoje, neće videti nikad."
12 Ustani Gospode! Digni ruku svoju, ne zaboravi nevoljnih.
13 Zašto bezbožnik da ne mari za Boga govoreći u srcu svom da Ti nećeš videti?
14 Ti vidiš; jer gledaš uvrede i muke i pišeš ih na ruci. Tebi predaje sebe ubogi; siroti Ti si pomoćnik.
15 Satri mišicu bezbožnom i zlom, da se traži i ne nadje bezbožnost njegova.
16 Gospod je car svagda, doveka, nestaće neznabožaca sa zemlje njegove.
17 Gospode! Ti čuješ želje ništih; utvrdi srce njihovo; otvori uho svoje,
18 Da daš sud siroti i nevoljniku, da prestanu goniti čoveka sa zemlje.