Psalmi

поглавље 74

Zašto se, Bože, srdiš na nas dugo; dimi se gnev Tvoj na ovce paše Tvoje?
2 Opomeni se sabora svog, koji si stekao od starine, iskupio sebi u naslednu državu, gore Siona, na kojoj si se naselio.
3 Podigni stope svoje na stare razvaline: sve je razrušio neprijatelj u svetinji.
4 Riču neprijatelji Tvoji na mestu sabora Tvojih, svoje običaje postavljaju mesto naših običaja.
5 Vidiš, oni su kao onaj koji podiže sekiru na spletene grane u drveta.
6 Sve u njemu što je rezano razbiše sekirama i bradvama.
7 Ognjem sažegoše svetinju Tvoju; na zemlju obalivši oskvrniše stan imena Tvog.
8 Rekoše u srcu svom: Potrimo ih sasvim. Popališe sva mesta sabora Božijih na zemlji.
9 Običaja svojih ne vidimo, nema više proroka, i nema u nas ko bi znao dokle će to trajati.
10 Dokle će se, Bože, rugati nasilnik? Hoće li doveka protivnik prkositi imenu Tvom?
11 Zašto ustavljaš ruku svoju i desnicu svoju? Pruži iz nedara svojih, i istrebi ih.
12 Bože, care moj, koji od starine tvoriš spasenje posred zemlje!
13 Ti si silom svojom raskinuo more, i satro glave vodenim nakazama.
14 Ti si razmrskao glavu krokodilu, dao ga onima koji žive u pustinji da ga jedu.
15 Ti si otvorio izvore i potoke, Ti si isušio reke koje ne presišu.
16 Tvoj je dan i Tvoja je noć, Ti si postavio zvezde i sunce.
17 Ti si utvrdio sve krajeve zemaljske, leto i zimu Ti si uredio.
18 Opomeni se toga, neprijatelj se ruga Gospodu, i narod bezumni ne mari za ime Tvoje.
19 Ne daj zverima dušu grlice svoje, nemoj zaboraviti stado stradalaca svojih zasvagda.
20 Pogledaj na zavet; jer su sve pećine zemaljske pune stanova bezakonja.
21 Nevoljnik nek se ne vrati sramotan, ništi i ubogi neka hvale ime Tvoje.
22 Ustani, Bože, brani stvar svoju, opomeni se kako Ti se bezumnik ruga svaki dan!
23 Ne zaboravi obesti neprijatelja svojih, vike, koju jednako dižu protivnici Tvoji!