0:00
0:00

-Reset+

поглавље 57

1 Smiluj se na me, Bože, smiluj se na me; jer se u Tebe uzda duša moja, i pod sen krila Tvojih sklanjam se dok ne prodju nevolje.
2 Prizivam Boga Višnjeg, Boga, koji mi dobro čini;
3 Da pošalje s neba i sačuva me, da posrami onog koji traži da me proždre; da pošalje Bog milost svoju i istinu svoju.
4 Duša je moja medju lavovima, ležim medju onima koji dišu plamenom. Zubi su sinova ljudskih koplja i strele, i njihov jezik mač oštar.
5 Uzvisi se više nebesa, Bože, po svoj zemlji neka bude slava Tvoja!
6 Metnuše zamku nogama mojim, i stegoše dušu moju, iskopaše preda mnom jamu, i sami padoše u nju.
7 Utvrdilo se srce moje, Bože, utvrdilo se srce moje; pevaću Te i slaviću.
8 Probudi se, slavo moja, probudi se, psaltire i gusle; ustaću rano.
9 Hvaliću Gospoda po narodima, pevaću Ti po plemenima.
10 Jer je velika do nebesa milost Tvoja, i istina Tvoja do oblaka.
11 Uzvisi se više nebesa, Bože, po svoj zemlji neka bude slava Tvoja!