Psalmi

поглавље 39

Rekoh: Čuvaću se na putevima svojim da ne zgrešim jezikom svojim; zauzdavaću usta svoja, dok je bezbožnik preda mnom.
2 Bejah nem i glas ne pustih; ćutah i o dobru. Ali se tuga moja podiže,
3 Zapali se srce moje u meni, u mislima mojim razgore se oganj; progovorih jezikom svojim:
4 Kaži mi, Gospode, kraj moj, i dokle će trajati dani moji? Da znam kako sam ništa.
5 Evo s pedi dao si mi dane, i vek je moj kao ništa pred Tobom. Baš je ništa svaki čovek živ.
6 Baš hodi čovek kao utvara; baš se uzalud kida, sabira, a ne zna kome će dopasti.
7 Pa šta da čekam, Gospode? Nada je moja u Tebi.
8 Iz svega bezakonja mog izbavi me, ne daj me bezumnome na podsmeh.
9 Nem sam, neću otvoriti usta svojih; jer si me Ti udario.
10 Olakšaj mi udarac svoj, silna ruka Tvoja ubi me.
11 Ako ćeš karati čoveka za prestupe, rastočiće se kao od moljaca krasota njegova. Baš je ništa svaki čovek.
12 Slušaj molitvu moju, Gospode, i čuj jauk moj. Gledajući suze moje nemoj ćutati. Jer sam gost u Tebe i došljak kao i svi stari moji.
13 Nemoj me više gnevno gledati, pa ću odahnuti pre nego otidem i više me ne bude.