Psalmi

поглавље 102

Gospode! Čuj molitvu moju, i vika moja nek izadje preda Te.
2 Nemoj odvratiti lice svoje od mene; u dan kad sam u nevolji prigni k meni uho svoje, u dan kad Te prizivam, pohitaj, usliši me.
3 Jer prodjoše kao dim dani moji, kosti moje kao topionica ogoreše.
4 Pokošeno je kao trava i posahlo srce moje, da zaboravih jesti hleb svoj.
5 Od uzdisanja mog prionu kost moja za meso moje.
6 Postadoh kao gem u pustinji; ja sam kao sova na zidinama.
7 Ne spavam, i sedim kao ptica bez druga na krovu.
8 Svaki dan ruže me neprijatelji moji, i koji su se pomamili na mene, mnom se uklinju.
9 Jedem pepeo kao hleb, i piće svoje rastvaram suzama.
10 Od gneva Tvog i srdnje Tvoje; jer podigavši me bacio si me.
11 Dani su moji kao sen, koji prolazi, i ja kao trava osuših se.
12 A Ti, Gospode, ostaješ doveka, i spomen Tvoj od kolena do kolena.
13 Ti ćeš ustati, smilovaćeš se na Sion, jer je vreme smilovati se na nj, jer je došlo vreme;
14 Jer slugama Tvojim omile i kamenje njegovo, i prah njegov žale.
15 Tada će se neznabošci bojati imena Gospodnjeg, i svi carevi zemaljski slave Njegove;
16 Jer će Gospod sazidati Sion, i javiti se u slavi svojoj;
17 Pogledaće na molitvu onih koji nemaju pomoći, i neće se oglušiti molbe njihove.
18 Napisaće se ovo potonjem rodu, i narod nanovo stvoren hvaliće Gospoda.
19 Što je prinikao sa svete visine svoje, Gospod pogledao s neba na zemlju.
20 Da čuje uzdisanje sužnjevo, i odreši sinove smrtne;
21 Da bi kazivali na Sionu ime Gospodnje i hvalu Njegovu u Jerusalimu,
22 Kad se skupe narodi i carstva da služe Gospodu.
23 Strošio je na putu krepost moju, skratio dane moje.
24 Rekoh: Bože moj! Nemoj me uzeti u polovini dana mojih. Tvoje su godine od kolena do kolena.
25 Davno si postavio zemlju, i nebesa su delo ruku Tvojih.
26 To će proći, a Ti ćeš ostati; sve će to kao haljina ovetšati, kao haljinu promenićeš ih i promeniće se.
27 Ali Ti si taj isti i godine Tvoje neće isteći.
28 Sinovi će sluga Tvojih živeti, i seme će se njihovo utvrditi pred licem Tvojim.