0:00
0:00

-Reset+

поглавље 17

1 Usliši, Gospode, pravdu, čuj glas moj, primi u uši molitvu moju ne iz usta lažljivih.
2 Od lica Tvog neka izadje sud moj, oči Tvoje neka pogledaju na pravicu.
3 Ispitaj srce moje, obidji noću; u ognju me okušaj, i nećeš naći nepravde moje.
4 Usta se moja ne dohvataju dela ljudskih; radi reči usta Tvojih držim se puteva oštrih.
5 Utvrdi stope moje na stazama svojim da ne zalaze koraci moji.
6 Tebe prizivam, jer ćeš me uslišiti Bože! Prigni k meni uho svoje, i čuj reči moje.
7 Pokaži divnu milost svoju, koji izbavljaš one koji se u Te uzdaju od onih koji se protive desnici Tvojoj.
8 Čuvaj me kao zenicu oka: senom krila svojih zakloni me
9 Od bezbožnika koji me napadaju, od neprijatelja duše moje, koji su me opkolili.
10 Srce svoje zatvoriše; ustima svojim govore oholo.
11 Izagnavši me opet su oko mene; oči su svoje uprli da me obore na zemlju.
12 Oni su kao lav koji hoće da rastrže, i kao lavić koji sedi u potaji.
13 Ustani, Gospode, preteci ih, obori ih. Odbrani dušu moju mačem svojim od bezbožnika,
14 Rukom svojom, Gospode, od ljudi ovih, od ljudi ovog sveta, kojima je deo ovaj život, kojima si trbuh napunio svog bogatstva, da će im i sinovi biti siti i ostatak ostaviti svojoj deci.
15 A ja ću u pravdi gledati lice Tvoje; kad se probudim, biću sit od prilike Tvoje.