Psalmi

поглавље 44

Bože, svojim ušima slušasmo, oci nam naši pripovedaše delo koje si učinio u njihovo vreme, u staro vreme.
2 Rukom svojom izgnao si narode, a njih posadio; iskorenio si plemena, a njih namnožio.
3 Jer ne zadobiše zemlje svojim mačem, niti im mišica njihova pomože, nego Tvoja desnica i Tvoja mišica, i svetlost lica Tvog, jer Ti behu omileli.
4 Bože, care moj, Ti si onaj isti, pošlji pomoć Jakovu!
5 S Tobom ćemo izbosti neprijatelje svoje, i s imenom Tvojim izgazićemo one koji ustaju na nas.
6 Jer se ne uzdam u luk svoj, niti će mi mač moj pomoći.
7 Nego ćeš nas Ti izbaviti od neprijatelja naših, i nenavidnike naše posramićeš.
8 Bogom ćemo se hvaliti svaki dan, i ime Tvoje slavićemo doveka.
9 Ali sad si nas povrgao i posramio, i ne ideš s vojskom našom.
10 Obraćaš nas te bežimo ispred neprijatelja, i neprijatelji nas naši haraju.
11 Dao si nas kao ovce da nas jedu, i po narodima rasejao si nas.
12 U bescenje si prodao narod svoj, i nisi mu podigao cene.
13 Dao si nas na podsmeh susedima našim, da nam se rugaju i sramote nas koji žive oko nas.
14 Načinio si od nas priču u naroda, gledajući nas mašu glavom tudjinci.
15 Svaki je dan sramota moja preda mnom, i stid je popao lice moje.
16 Od reči podsmevačevih i rugačevih, i od pogleda neprijateljevih i osvetljivčevih.
17 Sve ovo snadje nas; ali ne zaboravismo Tebe, niti prestupismo zavet Tvoj.
18 Ne odstupi natrag srce naše, i stope naše ne zadjoše s puta Tvog.
19 Kad si nas bio u zemlji zmajevskoj, i pokrivao nas senom smrtnim,
20 Onda da bejasmo zaboravili ime Boga svog i podigli ruke svoje k Bogu tudjem,
21 Ne bi li Bog iznašao to? Jer On zna tajne u srcu.
22 A ubijaju nas za Tebe svaki dan; s nama postupaju kao s ovcama klanicama.
23 Ustani, što spavaš, Gospode! Probudi se, nemoj odbaciti zasvagda.
24 Zašto kriješ lice svoje? Zaboravljaš nevolju i muku našu?
25 Duša naša pade u prah, telo je naše bačeno na zemlju.
26 Ustani, pomoći naša, i izbavi nas radi milosti svoje.