Psalmi

поглавље 106

Hvalite Gospoda, jer je dobar, jer je doveka milost Njegova.
2 Ko će iskazati silu Gospodnju? Ispričati svu slavu Njegovu?
3 Blago onima koji drže istinu i tvore pravo svagda!
4 Opomeni me se, Gospode, po svojoj milosti k narodu svom; pohodi me pomoću svojom,
5 Da bih video u dobru izabrane Tvoje, veselio se u veselju naroda Tvog, hvalio se zajedno s nasledstvom Tvojim.
6 Zgrešismo s ocima svojim, postasmo krivci, bezakonici.
7 Oci naši u Misiru ne razumeše čudesa Tvojih, ne opominjaše se velikih milosti Tvojih, i vikaše kraj mora, kraj Crvenog Mora.
8 Ali im On pomože imena svog radi, da bi pokazao silu svoju.
9 Zapreti Crvenom Moru, i presahnu; i prevede ih preko bezdane kao preko pustinje;
10 I sačuva ih od ruke nenavidnikove, i izbavi ih iz ruke neprijateljeve.
11 Pokri voda neprijatelje njihove, nijedan od njih ne osta.
12 Tada verovaše rečima Njegovim, i pevaše Mu hvalu.
13 Ali brzo zaboraviše dela Njegova, i ne počekaše volje Njegove.
14 Polakomiše se u pustinji, i stadoše kušati Boga u zemlji gde se ne živi.
15 On ispuni molbu njihovu, ali posla pogibao na dušu njihovu.
16 Pozavideše Mojsiju i Aronu, kog beše Gospod osvetio.
17 Rasede se zemlja, i proždre Datana i zatrpa četu Avironovu.
18 I spali oganj četu njihovu, i plamen sažeže bezbožnike.
19 Načiniše tele kod Horiva, i klanjahu se kipu.
20 Menjahu slavu svoju na priliku vola, koji jede travu.
21 Zaboraviše Boga, Spasitelja svog, koji je učinio velika dela u Misiru,
22 Divna u zemlji Hamovoj, strašna na Crvenom Moru.
23 I htede ih istrebiti, da Mojsije izabranik Njegov ne stade kao u raselini pred Njim, i ne odvrati jarost Njegovu da ih ne istrebi.
24 Posle ne mariše za zemlju željenu, ne verovaše reči Njegovoj.
25 Pobuniše se u šatorima svojim, ne slušaše glas Gospodnji.
26 I On podiže ruku svoju na njih, da ih pobije u pustinji,
27 Da pobije pleme njihovo medju narodima, i raseje ih po zemljama.
28 I pristaše za Velfegorom, i jedoše prineseno na žrtvu mrtvima.
29 I rasrdiše Boga delima svojim, i udari u njih pogibao.
30 I ustade Fines, i umilostivi, i prestade pogibao.
31 I to mu se primi u pravdu, od kolena do kolena doveka.
32 I razgneviše Boga na vodi Merivi, i Mojsije postrada njih radi;
33 Jer dotužiše duhu njegovom, i pogreši ustima svojim.
34 Ne istrebiše narode, za koje im je Gospod rekao;
35 Nego se pomešaše s neznabošcima, i naučiše dela njihova.
36 Stadoše služiti idolima njihovim, i oni im biše zamka.
37 Sinove svoje i kćeri svoje prinosiše na žrtvu djavolima.
38 Prolivaše krv pravu; krv sinova svojih i kćeri svojih, koje prinošahu na žrtvu idolima hananskim, i oskvrni se zemlja krvnim delima.
39 Oskvrniše sebe delima svojim, i činiše preljubu postupanjem svojim.
40 I planu gnev Gospodnji na narod Njegov, i omrznu Mu deo Njegov.
41 I predade ih u ruke neznabožačke, i nenavidnici njihovi stadoše gospodariti nad njima.
42 Dosadjivaše im neprijatelji njihovi, i oni biše pokoreni pod vlast njihovu.
43 Mnogo ih je puta izbavljao, ali Ga oni srdiše namerama svojim, i biše poništeni za bezakonje svoje.
44 Ali On pogleda na nevolju njihovu, čuvši tužnjavu njihovu,
45 I opomenu se zaveta svog s njima, i pokaja se po velikoj milosti svojoj;
46 I učini, te ih stadoše žaliti svi koji ih behu zarobili.
47 Spasi nas, Gospode Bože naš, i pokupi nas iz neznabožaca, da slavimo sveto ime Tvoje, da se hvalimo Tvojom slavom!
48 Blagosloven Gospod Bog Izrailjev od veka i doveka! I sav narod neka kaže: Amin! Aliluja!