0:00
0:00

-Reset+

поглавље 71

1 U Tebe se, Gospode, uzdam, nemoj me ostaviti pod sramotom večnom.
2 Pravdom svojom izbavi me, i oprosti me, prigni k meni uho svoje i pomozi mi.
3 Budi mi grad gde bih svagda dolazio da živim, uredi spasenje moje; jer si Ti grad moj i krepost moja.
4 Bože moj! Uzmi me iz ruke bezbožnikove, iz ruke bezakonikove i nasilnikove.
5 Jer si Ti nadanje moje, Gospod je Gospod pouzdanje moje od mladosti moje.
6 Tebe se držim od rodjenja, od utrobe matere moje Ti si branič moj; Tobom se hvalim svagda.
7 Čudo sam mnogima, a Ti si utočište moje jako.
8 Usta su moja puna hvale Tvoje, slave Tvoje svaki dan.
9 Nemoj me odbaciti pod starost, kad me izdaje snaga moja, nemoj me ostaviti.
10 Jer neprijatelji moji misle o meni, i koji vrebaju dušu moju dogovaraju se,
11 Govoreći: Bog ga je ostavio, poterajte i uhvatite ga, jer ga nema ko izbaviti.
12 Bože! Ne budi daleko od mene; Bože moj! Pohitaj mi u pomoć.
13 Nek se postide i poginu protivnici duše moje; neka popadne stid i sramota na one koji mi traže zla!
14 A ja ću se svagda uzdati, i ponavljaću hvale Tebi.
15 Usta će moja kazivati pravdu Tvoju, svaki dan dobročinstva Tvoja, jer im ne znam broja.
16 Ući ću u sili Gospoda Gospoda, i slaviću samo Tvoju pravdu.
17 Bože! Ti si me učio od mladosti, i do danas kazujem čudesa Tvoja.
18 Ni u starosti i kad osedeh nemoj me ostaviti, Bože, eda bih kazivao mišicu Tvoju nasledju, svoj omladini silu Tvoju,
19 Pravda je Tvoja, Bože, do najviše visine; u velikim delima, koja si učinio, Bože, ko je kao Ti?
20 Koliko si me puta bacao u velike i ljute nevolje, pak si me opet ostavio medju živima i iz bezdana me zemaljskih opet izvadio.
21 Mnogo si me puta podizao i ponavljao utehe.
22 I ja Te hvalim uz psaltir, Tvoju vernost, Bože moj; udaram Ti u gusle, Sveče Izrailjev!
23 Raduju se usta moja kad pevam Tebi, i duša moja, koju si izbavio.
24 I jezik moj svaki dan kazuje pravdu Tvoju; jer su postidjeni i posramljeni oni koji mi traže zla.