Luki

поглавље 8

Posle toga idjaše On po gradovima i po selima učeći i propovedajući jevandjelje o carstvu Božijem, i dvanaestorica s Njim.
2 I neke žene koje behu isceljene od zlih duhova i bolesti: Marija, koja se zvaše Magdalina, iz koje sedam djavola izidje,
3 I Jovana, žena Huze pristava Irodovog, i Susana, i druge mnoge koje služahu Njemu imanjem svojim.
4 A kad se sabra naroda mnogo, i iz svih gradova dolažahu k Njemu, kaza u priči:
5 Izidje sejač da seje seme svoje; i kad sejaše, jedno pade kraj puta, i pogazi se, i ptice nebeske pozobaše ga,
6 A drugo pade na kamen, i iznikavši osuši se, jer nemaše vlage.
7 I drugo pade u trnje, i uzraste trnje, i udavi ga.
8 A drugo pade na zemlju dobru, i iznikavši donese rod sto puta onoliko. Govoreći ovo povika: Ko ima uši da čuje neka čuje.
9 A učenici Njegovi pitahu Ga govoreći: Šta znači priča ova?
10 A On reče: Vama je dano da znate tajne carstva Božijeg; a ostalima u pričama, da gledajući ne vide, i čujući ne razumeju.
11 A priča ova znači: Seme je reč Božija.
12 A koje je kraj puta to su oni koji slušaju, ali potom dolazi djavo, i uzima reč iz srca njihovog, da ne veruju i da se ne spasu.
13 A koje je na kamenu to su oni koji kad čuju s radosti primaju reč; i ovi korena nemaju koji za neko vreme veruju, a kad dodje vreme kušanja otpadnu.
14 A koje u trnje pade, to su oni koji slušaju, i otišavši, od brige i bogatstva i slasti ovog života zaguše se, i rod ne sazri.
15 A koje je na dobroj zemlji to su oni koji reč slušaju, i u dobrom i čistom srcu drže, i rod donose u trpljenju. Ovo govoreći povika: Ko ima uši da čuje neka čuje.
16 Niko, pak, sveće ne poklapa sudom kad je zapali, niti meće pod odar, nego je metne na svećnjak da vide svetlost koji ulaze.
17 Jer nema ništa tajno što neće biti javno, ni sakriveno što se neće doznati i na videlo izići.
18 Gledajte, dakle, kako slušate; jer ko ima, daće mu se, a ko nema, uzeće se od njega i ono što misli da ima.
19 Dodjoše pak k Njemu mati i braća Njegova, i ne mogahu od naroda da govore s Njim.
20 I javiše Mu govoreći: Mati Tvoja i braća Tvoja stoje napolju, hoće da Te vide.
21 A On odgovarajući reče im: Mati moja i braća moja oni su koji slušaju reč Božiju i izvršuju je.
22 I dogodi se u jedan dan On udje s učenicima svojim u ladju, i reče im: Da predjemo na one strane jezera. I podjoše.
23 A kad idjahu oni On zaspa. I podiže se oluja na jezeru, i topljahu se, i behu u velikoj nevolji.
24 I pristupivši probudiše Ga govoreći: Učitelju! Učitelju! Izgibosmo. A On ustade, i zapreti vetru i valovima; i prestadoše i posta tišina.
25 A njima reče: Gde je vera vaša? A oni se poplašiše, i čudjahu se govoreći jedan drugom: Ko je Ovaj što i vetrovima i vodi zapoveda, i slušaju Ga?
26 I dodjoše u okolinu gadarinsku koja je prema Galileji.
27 A kad izidje On na zemlju, srete Ga jedan čovek iz grada u kome behu djavoli od mnogo godina, i u haljine ne oblačaše se, i ne življaše u kući, nego u grobovima.
28 A kad vide Isusa, povika i pripade k Njemu i reče zdravo: Šta je tebi do mene, Isuse, Sine Boga Najvišeg? Molim Te, ne muči me.
29 Jer Isus zapovedi duhu nečistom da izidje iz čoveka: jer ga mučaše odavno, i metahu ga u verige i u puta da ga čuvaju, i iskida sveze, i teraše ga djavo po pustinji.
30 A Isus ga zapita govoreći: Kako ti je ime? A on reče: Legeon; jer mnogi djavoli behu ušli u nj.
31 I moljahu Ga da im ne zapovedi da idu u bezdan.
32 A onde pasaše po gori veliko krdo svinja, i moljahu Ga da im dopusti da u njih udju. I dopusti im.
33 Tada izidjoše djavoli iz čoveka i udjoše u svinje; i navali krdo s brega u jezero, i utopi se.
34 A kad videše svinjari šta bi, pobegoše i javiše u gradu i po selima.
35 I izidjoše ljudi da vide šta je bilo, i dodjoše k Isusu, i nadjoše čoveka iz koga djavoli behu izišli, a on sedi obučen i pametan kod nogu Isusovih; i uplašiše se.
36 A oni što su videli kazaše im kako se isceli besni.
37 I moli Ga sav narod iz okoline gadarinske da ide od njih; jer se behu vrlo uplašili. A On udje u ladju i otide natrag.
38 Čovek, pak, iz koga izidjoše djavoli moljaše da bi s Njim bio; ali ga Isus otpusti govoreći:
39 Vrati se kući svojoj, i kazuj šta ti učini Bog. I otide propovedajući po svemu gradu šta mu Isus učini.
40 A kad se vrati Isus, srete Ga narod, jer Ga svi očekivahu.
41 I gle, dodje čovek po imenu Jair, koji beše starešina u zbornici, i pade pred noge Isusove, i moljaše Ga da udje u kuću njegovu;
42 Jer u njega beše jedinica kći od dvanaest godina, i ona umiraše. A kad idjaše Isus, turkaše Ga narod.
43 I beše jedna bolesna žena od tečenja krvi dvanaest godina, koja je sve svoje imanje potrošila na lekare i nijedan je nije mogao izlečiti,
44 I pristupivši sastrag dotače se skuta od haljine Njegove, i odmah stade tečenje krvi njene.
45 I reče Isus: Ko je to što se dotače mene? A kad se svi odgovarahu, reče Petar i koji behu s njim: Učitelju! Narod Te opkolio i turka Te, a Ti kažeš: Ko je to što se dotače mene?
46 A Isus reče: Neko se dotače mene; jer ja osetih silu koja izidje iz mene.
47 A kad vide žena da se nije sakrila, pristupi drhćući, i pade pred Njim, i kaza Mu pred svim narodom zašto Ga se dotače i kako odmah ozdravi.
48 A On joj reče: Ne boj se, kćeri! Vera tvoja pomože ti; idi s mirom.
49 Dok On još govoraše, dodje neko od kuće starešine zborničkog govoreći mu: Umre kći tvoja, ne trudi učitelja.
50 A kad ču Isus, odgovori mu govoreći: Ne boj se, samo veruj, i oživeće.
51 A kad dodje u kuću, ne dade nijednome ući osim Petra i Jovana i Jakova, i devojčinog oca i matere.
52 A svi plakahu i jaukahu za njom; a On reče: Ne plačite, nije umrla nego spava.
53 I podsmevahu Mu se znajući da je umrla.
54 A On izagnavši sve uze je za ruku, i zovnu govoreći: Devojko! Ustani!
55 I povrati se duh njen, i ustade odmah; i zapovedi da joj daju neka jede.
56 I diviše se roditelji njeni. A On im zapovedi da nikome ne kazuju šta je bilo.