Luki

поглавље 1

Budući da mnogi počeše opisivati dogadjaje koji se ispuniše medju nama,
2 Kao što nam predaše koji isprva sami videše i sluge reči biše:
3 Namislih i ja, ispitavši sve od početka, po redu pisati tebi, čestiti Teofile,
4 Da poznaš temelj onih reči kojima si se naučio.
5 U vreme Iroda cara judejskog beše neki sveštenik od reda Avijinog, po imenu Zarija, i žena njegova od plemena Aronovog, po imenu Jelisaveta.
6 A behu oboje pravedni pred Bogom, i življahu u svemu po zapovestima i uredbama Gospodnjim bez mane.
7 I ne imahu dece; jer Jelisaveta beše nerotkinja, i behu oboje već stari.
8 I dogodi se, kad on služaše po svom redu pred Bogom,
9 Da po običaju sveštenstva dodje na njega da izidje u crkvu Gospodnju da kadi.
10 I sve mnoštvo naroda beše napolju i moljaše se Bogu u vreme kadjenja.
11 A njemu se pokaza andjeo Gospodnji koji stajaše s desne strane oltara kadionog.
12 I kad ga vide Zarija uplaši se i strah napade na nj.
13 A andjeo reče mu: Ne boj se, Zarija; jer je uslišena tvoja molitva: i žena tvoja Jelisaveta rodiće ti sina, i nadeni mu ime Jovan.
14 I biće tebi radost i veselje, i mnogi će se obradovati njegovom rodjenju.
15 Jer će biti veliki pred Bogom, i neće piti vino ni siker; i napuniće se Duha Svetog još u utrobi matere svoje;
16 I mnoge će sinove Izrailjeve obratiti ka Gospodu Bogu njihovom;
17 I on će napred doći pred Njim u duhu i sili Ilijinoj da obrati srca otaca k deci i nevernike k mudrosti pravednika, i da pripravi Gospodu narod gotov.
18 I reče Zarija andjelu: Po čemu ću ja to poznati? Jer sam star i žena je moja vremenita.
19 I odgovarajući andjeo reče mu: Ja sam Gavrilo što stojim pred Bogom, i poslan sam da govorim s tobom i da ti javim ovu radost.
20 I evo, onemećeš i nećeš moći govoriti do onog dana dok se to ne zbude; jer nisi verovao mojim rečima koje će se zbiti u svoje vreme.
21 I narod čekaše Zariju, i čudjahu se što se zabavi u crkvi.
22 A izišavši ne mogaše da im govori; i razumeše da mu se nešto utvorilo u crkvi; i on namigivaše im; i osta nem.
23 I kad se navršiše dani njegove službe otide kući svojoj.
24 A posle ovih dana, zatrudne Jelisaveta žena njegova, i krijaše se pet meseci govoreći:
25 Tako mi učini Gospod u dane ove u koje pogleda na me da me izbavi od ukora medju ljudima.
26 A u šesti mesec posla Bog andjela Gavrila u grad galilejski po imenu Nazaret
27 K devojci isprošenoj za muža, po imenu Josifa iz doma Davidovog; i devojci beše ime Marija.
28 I ušavši k njoj andjeo reče: Raduj se, blagodatna! Gospod je s tobom, blagoslovena si ti medju ženama.
29 A ona, videvši ga, poplaši se od reči njegove i pomisli: Kakav bi ovo bio pozdrav?
30 I reče joj andjeo: Ne boj se, Marija! Jer si našla milost u Boga.
31 I evo zatrudnećeš, i rodićeš Sina, i nadeni Mu ime Isus.
32 On će biti veliki, i nazvaće se Sin Najvišega, i daće Mu Gospod Bog presto Davida oca Njegovog;
33 I carovaće u domu Jakovljevom vavek, i carstvu Njegovom neće biti kraja.
34 A Marija reče andjelu: Kako će to biti kad ja ne znam za muža?
35 I odgovarajući andjeo reče joj: Duh Sveti doći će na tebe, i sila Najvišeg oseniće te; zato i ono što će se roditi biće sveto, i nazvaće se Sin Božji.
36 I evo Jelisaveta, tvoja tetka, i ona zatrudne sinom u starosti svojoj, i ovo je šesti mesec njoj, koju zovu nerotkinjom.
37 Jer u Boga sve je moguće što kaže.
38 A Marija reče: Evo sluškinje Gospodnje; neka mi bude po reči tvojoj. I andjeo otide od nje.
39 A Marija ustavši onih dana, otide brzo u gornju zemlju, u grad Judin.
40 I udje u kuću Zarijinu, i pozdravi se s Jelisavetom.
41 I kad Jelisaveta ču čestitanje Marijino, zaigra dete u utrobi njenoj, i Jelisaveta se napuni Duha Svetog,
42 I povika zdravo i reče: Blagoslovena si ti medju ženama, i blagosloven je plod utrobe tvoje.
43 I otkud meni ovo da dodje mati Gospoda mog k meni?
44 Jer gle, kad dodje glas čestitanja tvog u uši moje, zaigra dete radosno u utrobi mojoj.
45 I blago onoj koja verova, jer će se izvršiti šta joj kaza Gospod.
46 I reče Marija: Veliča duša moja Gospoda;
47 I obradova se duh moj Bogu Spasu mom,
48 Što pogleda na poniženje sluškinje svoje; jer gle, odsad će me zvati blaženom svi naraštaji;
49 Što mi učini veličinu silni, i sveto ime Njegovo;
50 I milost je Njegova od koljena na koljeno onima koji Ga se boje.
51 Pokaza silu rukom svojom; razasu ponosite u mislima srca njihovih.
52 Zbaci silne s prestola, i podiže ponižene.
53 Gladne napuni blaga, i bogate otpusti prazne.
54 Primi Izrailja, slugu svog, da se opomene milosti.
55 Kao što govori ocima našim, Avraamu i semenu njegovom doveka.
56 Marija pak sedi s njom oko tri meseca, i vrati se kući svojoj.
57 A Jelisaveti dodje vreme da rodi, i rodi sina.
58 I čuše njeni susedi i rodbina da je Gospod pokazao veliku milost svoju na njoj, i radovahu se s njom.
59 I u osmi dan dodjoše da obrežu dete, i hteše da mu nadenu ime oca njegovog, Zarija.
60 I odgovarajući mati njegova reče: Ne, nego da bude Jovan.
61 I rekoše joj: Nikoga nema u rodbini tvojoj da mu je takvo ime.
62 I namigivahu ocu njegovom kako bi on hteo da mu nadenu ime.
63 I zaiskavši daščicu, napisa govoreći: Jovan mu je ime. I začudiše se svi.
64 I odmah mu se otvoriše usta i jezik njegov i govoraše hvaleći Boga.
65 I udje strah u sve susede njihove; i po svoj gornjoj Judeji razglasi se sav ovaj dogadjaj.
66 I svi koji čuše metnuše u srce svoje govoreći: Šta će biti iz ovog deteta? I ruka Gospodnja beše sa njim.
67 I Zarija otac njegov napuni se Duha Svetog, i prorokova govoreći:
68 Blagosloven Gospod Bog Jakovljev što pohodi i izbavi narod svoj,
69 I podiže nam rog spasenja u domu Davida sluge svog,
70 Kao što govori ustima svetih proroka svojih od veka
71 Da će nas izbaviti od naših neprijatelja i iz ruku svih koji mrze na nas;
72 Učiniti milost ocima našim, i opomenuti se svetog zaveta svog,
73 Kletve kojom se kleo Avraamu ocu našem da će nam dati
74 Da se izbavimo iz ruku neprijatelja svojih, i da mu služimo bez straha,
75 I u svetosti i u pravdi pred Njim dok smo god živi.
76 I ti, dete, nazvaćeš se prorok Najvišega; jer ćeš ići napred pred licem Gospodnjim da Mu pripraviš put;
77 Da daš razum spasenja narodu njegovom za oproštenje greha njihovih,
78 Po dubokoj milosti Boga našeg, po kojoj nas je pohodio istok s visine;
79 Da obasjaš one koji sede u tami i u senu smrtnom; da uputiš noge naše na put mira.
80 A dete rastijaše i jačaše duhom, i beše u pustinji dotle dok se ne pokaza Izrailju.