Luki

поглавље 15

I približavahu se k Njemu svi carinici i grešnici da Ga čuju.
2 I vikahu na Njega fariseji i književnici govoreći: Ovaj prima grešnike i jede s njima.
3 A On im kaza priču ovu govoreći:
4 Koji čovek od vas imajući sto ovaca i izgubivši jednu od njih ne ostavi devedeset i devet u pustinji i ne ide za izgubljenom dok je ne nadje?
5 I našavši digne je na rame svoje radujući se,
6 I došavši kući sazove prijatelje i susede govoreći im: Radujte se sa mnom: ja nadjoh svoju ovcu izgubljenu.
7 Kažem vam da će tako biti veća radost na nebu za jednog grešnika koji se kaje, negoli za devedeset i devet pravednika kojima ne treba pokajanje.
8 Ili koja žena imajući deset dinara, ako izgubi jedan dinar, ne zapali sveće, i ne pomete kuće, i ne traži dobro dok ne nadje?
9 I našavši sazove drugarice i susede govoreći: Radujte se sa mnom: ja nadjoh dinar izgubljeni.
10 Tako, kažem vam, biva radost pred andjelima Božijima za jednog grešnika koji se kaje.
11 I reče: Jedan čovek imaše dva sina,
12 I reče mladji od njih ocu: Oče! Daj mi deo imanja što pripada meni. I otac im podeli imanje.
13 I potom do nekoliko dana pokupi mladji sin sve svoje, i otide u daleku zemlju; i onamo prosu imanje svoje živeći besputno.
14 A kad potroši sve, postade velika glad u onoj zemlji, i on se nadje u nevolji.
15 I otišavši pribi se kod jednog čoveka u onoj zemlji; i on ga posla u polje svoje da čuva svinje.
16 I željaše napuniti trbuh svoj roščićima koje svinje jedjahu, i niko mu ih ne davaše.
17 A kad dodje k sebi, reče: Koliko najamnika u oca mog imaju hleba i suviše, a ja umirem od gladi!
18 Ustaću i idem ocu svom, pa ću mu reći: Oče! Sagreših Nebu i tebi,
19 I već nisam dostojan nazvati se sin tvoj: primi me kao jednog od svojih najamnika.
20 I ustavši otide ocu svom. A kad je još podaleko bio, ugleda ga otac njegov, i sažali mu se, i potrčavši zagrli ga i celiva ga.
21 A sin mu reče: Oče, sagreših Nebu i tebi, i već nisam dostojan nazvati se sin tvoj.
22 A otac reče slugama svojim: Iznesite najlepšu haljinu i obucite ga, i podajte mu prsten na ruku i obuću na noge.
23 I dovedite tele ugojeno te zakoljite, da jedemo i da se veselimo.
24 Jer ovaj moj sin beše mrtav, i ožive; i izgubljen beše, i nadje se. I stadoše se veseliti.
25 A sin njegov stariji beše u polju, i dolazeći kad se približi kući ču pevanje i podvikivanje.
26 I dozvavši jednog od slugu zapita: Šta je to?
27 A on mu reče: Brat tvoj dodje; i otac tvoj zakla tele ugojeno, što ga je zdravog video.
28 A on se rasrdi i ne htede da udje. Tada izidje otac njegov i moljaše ga.
29 A on odgovarajući reče ocu: Eto te služim toliko godina, i nikad ne prestupih tvoje zapovesti, pa meni nikad nisi dao jare da bih se proveselio sa svojim društvom;
30 A kad dodje taj tvoj sin koji ti je imanje prosuo s kurvama, zaklao si mu tele ugojeno.
31 A on mu reče: Sine! Ti si svagda sa mnom, i sve je moje tvoje.
32 Trebalo se razveseliti i obradovati, jer ovaj brat tvoj mrtav beše, i ožive; i izgubljen beše, i nadje se.