Luki

поглавље 17

A učenicima reče: Nije moguće da ne dodju sablazni; ali teško onome s koga dolaze;
2 Bolje bi mu bilo da mu se vodenični kamen obesi o vratu, i da ga bace u more, nego da sablazni jednog od ovih malih.
3 Čuvajte se. Ako ti sagreši brat tvoj, nakaraj ga; pa ako se pokaje, oprosti mu.
4 I ako ti sedam puta na dan sagreši, i sedam puta na dan dodje k tebi i reče: Kajem se, oprosti mu.
5 I rekoše apostoli Gospodu: Dometni nam vere.
6 A Gospod reče: Kad biste imali vere koliko zrno gorušičino, i rekli biste ovom dubu: Iščupaj se i usadi se u more, i poslušao bi vas.
7 Koji pak od vas kad ima slugu koji ore ili čuva stoku pa kad dodje iz polja, kaže mu: Hodi brzo i sedi za trpezu?
8 Nego ne kaže li mu: Ugotovi mi da večeram, i zapregni se te mi služi dok jedem i pijem, pa onda i ti jedi i pij?
9 Eda li će on zahvaliti sluzi tom kad svrši šta mu se zapovedi? Ne verujem.
10 Tako i vi kad svršite sve što vam je zapovedjeno, govorite: Mi smo zaludne sluge, jer učinismo šta smo bili dužni činiti.
11 I kad idjaše u Jerusalim, On prolažaše izmedju Samarije i Galileje.
12 I kad ulažaše u jedno selo sretoše Ga deset gubavih ljudi, koji staše izdaleka,
13 I podigoše glas govoreći: Isuse učitelju! Pomiluj nas.
14 I videvši ih reče im: Idite i pokažite se sveštenicima. I oni idući očistiše se.
15 A jedan od njih videvši da se isceli povrati se hvaleći Boga glasno,
16 I pade ničice pred noge Njegove, i zahvali Mu. I to beše Samarjanin.
17 A Isus odgovarajući reče: Ne isceliše li se desetorica? Gde su dakle devetorica?
18 Kako se medju njima koji ne nadje da se vrati da zahvali Bogu, nego sam ovaj tudjin?
19 I reče mu: Ustani, idi; vera tvoja pomože ti.
20 A kad Ga upitaše fariseji: Kad će doći carstvo Božije? Odgovarajući reče im: Carstvo Božije neće doći da se vidi;
21 Niti će se kazati: Evo ga ovde ili onde; jer gle, carstvo je Božije unutra u vama.
22 A učenicima reče: Doći će vreme kad ćete zaželeti da vidite jedan dan Sina čovečijeg, i nećete videti.
23 I reći će vam: Evo ovde je, ili: Eno onde; ali ne izlazite, niti tražite.
24 Jer kao što munja sine s neba, i zasvetli se preko svega što je pod nebom, tako će biti i Sin čovečiji u svoj dan.
25 Ali Mu najpre treba mnogo postradati, i okrivljenom biti od roda ovog.
26 I kako je bilo u vreme Nojevo onako će biti u dane Sina čovečijeg:
27 Jedjahu, pijahu, ženjahu se, udavahu se do onog dana kad Noje udje u kovčeg, i dodje potop i pogubi sve.
28 Tako kao što bi u dane Lotove: jedjahu, pijahu, kupovahu, prodavahu, sadjahu, zidahu;
29 A u dan kad izidje Lot iz Sodoma, udari oganj i sumpor iz neba i pogubi sve.
30 Tako će biti i u onaj dan kad će se javiti Sin čovečiji.
31 U onaj dan koji se desi na krovu, a pokućstvo njegovo u kući, neka ne silazi da ga uzme; i koji se desi u polju, tako neka se ne vraća natrag.
32 Opominjite se žene Lotove.
33 Koji podje da sačuva dušu svoju, izgubiće je; a koji je izgubi, oživeće je.
34 Kažem vam: u onu noć biće dva na jednom odru, jedan će se uzeti a drugi će se ostaviti;
35 Dve će mleti zajedno, jedna će se uzeti a druga će se ostaviti;
36 Dva će biti na njivi, jedan će se uzeti a drugi će se ostaviti.
37 I odgovarajući rekoše Mu: Gde, Gospode? A On im reče: Gde je strvina onamo će se i orlovi skupiti.