Luki

поглавље 13

U to vreme, pak, dodjoše neki i kazaše za Galilejce kojih krv pomeša Pilat sa žrtvama njihovim.
2 I odgovarajući Isus reče im: Mislite li da su ti Galilejci bili najgrešniji od svih Galilejaca, jer tako postradaše?
3 Ne, kažem vam, nego ako se ne pokajete, svi ćete tako izginuti.
4 Ili onih osamnaest što na njih pade kula siloamska i pobi ih, mislite li da su oni najkrivlji bili od svih Jerusalimljana?
5 Ne, kažem vam, nego ako se ne pokajete, svi ćete tako izginuti.
6 Kaza im pak ovu priču: Jedan čovek imaše smokvu usadjenu u svom vinogradu, i dodje da traži roda na njoj, i ne nadje.
7 Onda reče vinogradaru: Evo treća godina kako dolazim i tražim roda na ovoj smokvi, i ne nalazim; poseci je, dakle, zašto zemlji da smeta?
8 A on odgovarajući reče mu: Gospodaru! Ostavi je i za ovu godinu dok okopam oko nje i obaspem gnojem;
9 Pa da ako rodi: Ako li ne, poseći ćeš je na godinu.
10 A kad učaše u jednoj zbornici u subotu,
11 I gle, beše onde žena bolesna od duha osamnaest godina, i beše zgrčena, i ne mogaše se ispraviti.
12 A kad je vide, dozva je Isus i reče joj: Ženo! Oproštena si od bolesti svoje.
13 I metnu na nju ruke, i odmah se ispravi i hvaljaše Boga.
14 A starešina od zbornice srdjaše se što je Isus isceli u subotu, i odgovarajući reče narodu: Šest je dana u koje treba raditi, u one dakle dolazite te se lečite, a ne u dan subotni.
15 A Gospod mu odgovori i reče: Licemere! Svaki od vas u subotu ne odrešuje li svog vola ili magarca od jasala, i ne vodi da napoji?
16 A ovu kćer Avraamovu koju sveza sotona, evo osamnaesta godina, ne trebaše li je odrešiti iz ove sveze u dan subotni?
17 I kad On ovo govoraše stidjahu se svi koji Mu se protivljahu; i sav narod radovaše se za sva Njegova slavna dela.
18 A On im reče: Kakvo je carstvo Božije? I kako ću kazati da je?
19 Ono je kao zrno gorušičino, koje uzevši čovek baci u vrt svoj, i uzraste i posta drvo veliko, i ptice nebeske useliše se u grane njegove.
20 Opet reče: Kakvo ću kazati da je carstvo Božije?
21 Ono je kao kvasac koji uzevši žena metnu u tri kopanje brašna, dok ne uskise sve.
22 I prolažaše po gradovima i selima učeći i putujući u Jerusalim.
23 Reče Mu pak neko: Gospode! Je li malo onih koji će biti spaseni? A On im reče:
24 Navalite da udjete na tesna vrata; jer vam kažem: Mnogi će tražiti da udju i neće moći:
25 Kad ustane domaćin i zatvori vrata, i stanete napolju stajati i kucati u vrata govoreći: Gospode! Gospode! Otvori nam; i odgovarajući reći će vam: Ne poznajem vas otkuda ste.
26 Tada ćete stati govoriti: Mi jedosmo pred Tobom i pismo, i po ulicama našim učio si.
27 A On će reći: Kažem vam: ne poznajem vas otkuda ste; odstupite od mene svi koji nepravdu činite.
28 Onde će biti plač i škrgut zuba, kad vidite Avraama i Isaka i Jakova i sve proroke u carstvu Božijem, a sebe napolje isterane.
29 I doći će od istoka i zapada i severa i juga i sešće za trpezu u carstvu Božijem.
30 I gle, ima poslednjih koji će biti prvi, i ima prvih koji će biti poslednji.
31 U taj dan pristupiše neki od fariseja govoreći Mu: Izidji i idi odavde, jer Irod hoće da te ubije.
32 I reče im: Idite te kažite onoj lisici: Evo izgonim djavole i isceljujem danas i sutra, a treći dan završiću.
33 Ali danas i sutra i prekosutra treba mi ići; jer prorok ne može poginuti izvan Jerusalima.
34 Jerusalime, Jerusalime, koji ubijaš proroke i zasipaš kamenjem poslane k sebi! Koliko puta hteh da skupim čeda tvoja kao kokoš gnezdo svoje pod krila, i ne hteste!
35 Eto će vam se ostaviti kuća vaša pusta; a ja vam kažem: Nećete mene videti dok ne dodje da kažete: Blagosloven koji ide u ime Gospodnje.