Luki

поглавље 6

Dogodi Mu se pak u prvu subotu po drugom danu pashe da idjaše kroz useve, i učenici Njegovi trgahu klasje, i satirahu rukama te jedjahu.
2 A neki od fariseja rekoše im: Zašto činite šta ne valja činiti u subotu?
3 I odgovarajući Isus reče im: Zar niste čitali ono što učini David kad ogladne, on i koji behu s njim?
4 Kako udje u kuću Božiju, i uze hlebove postavljene i izjede, i dade ih onima što behu s njim, kojih nikome ne valjaše jesti osim jedinih sveštenika.
5 I reče im: Sin je čovečiji Gospodar i od subote.
6 A dogodi se u drugu subotu da On udje u zbornicu i učaše, i beše onde čovek kome desna ruka beše suva.
7 Književnici pak i fariseji gledahu za Njim neće li u subotu isceliti, da Ga okrive.
8 A On znaše pomisli njihove, i reče čoveku koji imaše suvu ruku: Ustani i stani na sredu. A on ustade i stade.
9 A Isus reče im: Da vas zapitam: Šta valja u subotu činiti, dobro ili zlo? Održati dušu ili pogubiti? A oni ćutahu.
10 I pogledavši na sve njih reče mu: Pruži ruku svoju. A on učini tako; i ruka posta zdrava kao i druga.
11 A oni se svi napuniše bezumlja, i govorahu jedan drugom šta bi učinili Isusu.
12 Tih, pak, dana izidje na goru da se pomoli Bogu; i provede svu noć na molitvi Božijoj.
13 I kad bi dan, dozva učenike svoje, i izabra iz njih dvanaestoricu, koje i apostolima nazva:
14 Simona, koga nazva Petrom, i Andriju brata njegovog, Jakova i Jovana, Filipa i Vartolomija,
15 Mateja i Tomu, Jakova Alfejevog i Simona prozvanog Zilota,
16 Judu Jakovljevog, i Judu Iskariotskog, koji Ga i izdade.
17 I izišavši s njima stade na mestu ravnom, i gomila učenika Njegovih; i mnoštvo naroda iz sve Judeje i iz Jerusalima, i iz primorja tirskog i sidonskog,
18 Koji dodjoše da Ga slušaju i da se isceljuju od svojih bolesti, i koje mučahu duhovi nečisti; i isceljivahu se.
19 I sav narod tražaše da Ga se dotaknu; jer iz Njega izlažaše sila i isceljivaše ih sve.
20 I On podignuvši oči na učenike svoje govoraše: Blago vama koji ste siromašni duhom; jer je vaše carstvo Božije.
21 Blago vama koji ste gladni sad; jer ćete se nasititi. Blago vama koji plačete sad; jer ćete se nasmejati.
22 Blago vama kad na vas ljudi omrznu i kad vas rastave i osramote, i razglase ime vaše kao zlo Sina radi čovečijeg.
23 Radujte se u onaj dan i igrajte, jer gle, vaša je velika plata na nebu. Jer su tako činili prorocima očevi njihovi.
24 Ali teško vama bogati; jer ste već primili utehu svoju.
25 Teško vama siti sad; jer ćete ogladneti. Teško vama koji se smejete sad; jer ćete zaplakati i zaridati.
26 Teško vama kad stanu svi dobro govoriti za vama; jer su tako činili i lažnim prorocima očevi njihovi.
27 Ali vama kažem koji slušate: ljubite neprijatelje svoje, dobro činite onima koji na vas mrze;
28 Blagosiljajte one koji vas kunu, i molite se Bogu za one koji vas vredjaju.
29 Koji te udari po obrazu, okreni mu i drugi; i koji hoće da ti uzme kabanicu, podaj mu i košulju.
30 A svakome koji ište u tebe, podaj; i koji tvoje uzme, ne išti.
31 I kako hoćete da čine vama ljudi činite i vi njima onako.
32 I ako ljubite one koji vas ljube, kakva vam je hvala? Jer i grešnici ljube one koji njih ljube.
33 I ako činite dobro onima koji vama dobro čine, kakva vam je hvala? Jer i grešnici čine tako.
34 I ako dajete u zajam onima od kojih se nadate da ćete uzeti, kakva vam je hvala? Jer i grešnici grešnicima daju u zajam da uzmu opet onoliko.
35 Ali, ljubite neprijatelje svoje, i činite dobro, i dajte u zajam ne nadajući se ničemu; i biće vam velika plata, i bićete sinovi Najvišega, jer je On blag i neblagodarnima i zlima.
36 Budite dakle milostivi kao i Otac vaš što je milostiv.
37 I ne sudite, i neće vam suditi; i ne osudjujte, i nećete biti osudjeni; opraštajte, i oprostiće vam se.
38 Dajte, i daće vam se: meru dobru i nabijenu i stresenu i prepunu daće vam u naručje vaše. Jer kakvom merom dajete onakvom će vam se vratiti.
39 I kaza im priču: Može li slepac slepca voditi? Neće li oba pasti u jamu?
40 Nema učenika nad učiteljem svojim, nego i sasvim kad se izuči, biće kao i učitelj njegov.
41 A zašto vidiš trun u oku brata svog, a brvna u svom oku ne osećaš?
42 Ili kako možeš reći bratu svom: Brate! Stani da izvadim trun koji je u oku tvom, kad sam ne vidiš brvna u svom oku? Licemere! Izvadi najpre brvno iz oka svog, pa ćeš onda videti izvaditi trun iz oka brata svog.
43 Jer nema drveta dobrog da radja zao rod; niti drveta zlog da radja dobar rod.
44 Jer se svako drvo po rodu svom poznaje: jer se smokve ne beru s trnja, niti se groždje bere s kupine,
45 Dobar čovek iz dobre kleti srca svog iznosi dobro, a zao čovek iz zle kleti srca svog iznosi zlo, jer usta njegova govore od suviška srca.
46 A što me zovete: Gospode! Gospode! A ne izvršujete šta vam govorim?
47 Svaki koji ide za mnom i sluša reči moje i izvršuje ih, kazaću vam kakav je:
48 On je kao čovek koji gradi kuću, pa iskopa i udubi i udari temelj na kamenu; a kad dodjoše vode, navali reka na onu kuću i ne može je pokrenuti, jer joj je temelj na kamenu.
49 A koji sluša i ne izvršuje on je kao čovek koji načini kuću na zemlji bez temelja, na koju navali reka i odmah je obori, i raspade se kuća ona strašno.