Luki

поглавље 16

A učenicima svojim govoraše: Beše jedan čovek bogat koji imaše pristava, i toga oblagaše kod njega da mu prosipa imanje,
2 I dozvavši ga reče mu: Šta ovo ja čujem za tebe? Daj račun kako si kućio kuću: jer više ne možeš kućom upravljati.
3 A pristav od kuće reče u sebi: Šta ću činiti? Gospodar moj uzima od mene upravljanje kuće: kopati ne mogu, prositi stidim se.
4 Znam šta ću činiti da bi me primili u kuće svoje kad mi se oduzme upravljanje kuće.
5 I dozvavši redom dužnike gospodara svog reče prvom: Koliko si dužan gospodaru mom?
6 A on reče: Sto oka ulja. I reče mu: Uzmi pismo svoje i sedi brzo te napiši pedeset.
7 A potom reče drugom: A ti koliko si dužan? A on reče: Sto oka pšenice. I reče mu: Uzmi pismo svoje i napiši osamdeset.
8 I pohvali gospodar nevernog pristava što mudro učini; jer su sinovi ovog veka mudriji od sinova videla u svom naraštaju.
9 I ja vama kažem: načinite sebi prijatelje nepravednim bogatstvom, da bi vas kad osiromašite primili u večne kuće.
10 Koji je veran u malom i u mnogom je veran; a ko je neveran u malom i u mnogom je neveran.
11 Ako dakle u nepravednom bogatstvu verni ne biste, ko će vam u istinom verovati?
12 I ako u tudjem ne biste verni, ko će vam dati vaše?
13 Nikakav pak sluga ne može dva gospodara služiti; jer ili će na jednog mrzeti, a drugog ljubiti, ili će jednog voleti a za drugog ne mariti. Ne možete služiti Bogu i bogatstvu.
14 A ovo sve slušahu i fariseji, koji behu srebroljupci, i rugahu Mu se.
15 I reče im: Vi ste oni koji se gradite pravedni pred ljudima; ali Bog zna srca vaša; jer šta je u ljudi visoko ono je mrzost pred Bogom.
16 Zakon i proroci su do Jovana; odsele se carstvo Božije propoveda jevandjeljem, i svaki navaljuje da udje u njega.
17 Lakše je, pak, nebu i zemlji proći negoli jednoj titli iz zakona propasti.
18 Svaki koji pušta ženu svoju i uzima drugu, preljubu čini; i koji se ženi puštenicom, preljubu čini.
19 Čovek neki, pak, beše bogat, koji se oblačaše u skerlet i u svilu, i življaše svaki dan gospodski i veseljaše se.
20 A beše jedan siromah, po imenu Lazar, koji ležaše pred njegovim vratima gnojav,
21 I željaše da se nasiti mrvama koje padahu s trpeze bogatog; još i psi dolažahu i lizahu gnoj njegov.
22 A kad umre siromah, odnesoše ga andjeli u naručje Avraamovo; a umre i bogati, i zakopaše ga.
23 I u paklu kad beše u mukama, podiže oči svoje i ugleda izdaleka Avraama i Lazara u naručju njegovom,
24 I povikavši reče: Oče Avraame! Smiluj se na me i pošlji mi Lazara neka umoči u vodu vrh od prsta svog, i da mi rashladi jezik; jer se mučim u ovom plamenu.
25 A Avraam reče: Sinko! Opomeni se da si ti primio dobra svoja u životu svom, i Lazar opet zla; a sad se on teši, a ti se mučiš.
26 I preko svega toga postavljena je medju nama i vama velika propast, da ovi koji bi hteli odovud k vama preći, ne mogu, niti oni otuda k nama da prelaze.
27 Tada reče: Molim te dakle, oče, da ga pošalješ kući oca mog,
28 Jer imam pet braće: neka im posvedoči da ne bi i oni došli na ovo mesto mučenja.
29 Reče mu Avraam: Oni imaju Mojsija i proroke, neka njih slušaju.
30 A on reče: Ne, oče Avraame! Nego ako im dodje ko iz mrtvih pokajaće se.
31 A Avraam reče mu: Ako ne slušaju Mojsija i proroke, da ko i iz mrtvih ustane neće verovati.