Isaija

поглавље 49

Poslušajte me, ostrva, i pazite narodi daleki. Gospod me pozva od utrobe; od utrobe matere moje pomenu ime moje.
2 I učinio je usta moja da su kao oštar mač, u senu ruke svoje sakri me; učinio me je sjajnom strelom, i tulu svom sakri me.
3 I reče mi: Ti si sluga moj, u Izrailju ću se tobom proslaviti.
4 A ja rekoh: Uzalud se trudih, uzalud i naprazno potroših silu svoju; ali opet sud je moj u Gospoda i posao moj u Boga mog.
5 A sada govori Gospod, koji me je sazdao od utrobe materine da sam Mu sluga, da Mu dovedem natrag Jakova; ako se Izrailj i ne sabere, opet ću se proslaviti pred Gospodom, i Bog će moj biti sila moja.
6 I reče mi: Malo je da mi budeš sluga da se podigne pleme Jakovljevo i da se vrati ostatak Izrailjev, nego te učinih videlom narodima da budeš moje spasenje do krajeva zemaljskih.
7 Ovako veli Gospod, Izbavitelj Izrailjev, Svetac njegov, onome koga preziru, na koga se gadi narod, sluzi onih koji gospodare: carevi će videti i ustati, i knezovi će se pokloniti radi Gospoda, koji je veran, radi Sveca Izrailjevog, koji te je izabrao.
8 Ovako veli Gospod: U vreme milosno usliših te, i u dan spasenja pomogoh ti; i čuvaću te i daću te da budeš zavet narodu da utvrdiš zemlju i naslediš opustelo nasledstvo;
9 Da kažeš sužnjima: Izadjite; onima koji su u mraku: Pokažite se. Oni će pokraj puteva pasti, i paša će im biti po svim visokim mestima.
10 Neće biti gladni ni žedni, neće ih biti vrućina ni sunce; jer kome ih je žao, on će ih voditi, i pokraj izvora vodenih provodiće ih.
11 I sve gore svoje obratiću u puteve, i staze će moje biti povišene.
12 Gle, ovi će iz daleka doći, gle, i oni od severa i od zapada, i oni iz zemlje sinske.
13 Pevajte, nebesa, i veseli se, zemljo, podvikujte, gore, veselo; jer Gospod uteši svoj narod, i na nevoljnike svoje smilova se.
14 Ali Sion reče: Ostavi me Gospod, i zaboravi me Gospod.
15 Može li žena zaboraviti porod svoj da se ne smiluje na čedo utrobe svoje? A da bi ga i zaboravila, ja neću zaboraviti tebe.
16 Gle, na dlanovima sam te izrezao; zidovi su tvoji jednako preda mnom.
17 Pohitaće sinovi tvoji, a koji te raskopavaše i pustošiše, otići će od tebe.
18 Podigni oči svoje unaokolo, i vidi: svi se oni skupljaju i idu k tebi. Tako bio ja živ, veli Gospod, svima njima kao nakitom zaodenućeš se, i uresićeš se njima kao nevesta.
19 Jer razvaline tvoje i pustoline i potrvena zemlja tvoja biće tada tesna za stanovnike kad se udalje oni koji te proždiraše.
20 I deca koju ćeš imati, pošto si bila bez dece, reći će da čuješ: Tesno mi je ovo mesto, pomakni se da se mogu nastaniti.
21 A ti ćeš reći u srcu svom: Ko mi ih rodi, jer bejah sirota i inokosna, zarobljena i prognana? I ko ih othrani? Eto, ja bejah ostala sama, a gde oni behu?
22 Ovako veli Gospod Gospod: Evo, podignuću ruku svoju k narodima, i k plemenima ću podignuti zastavu svoju, i doneće sinove tvoje u naručju, i kćeri tvoje na ramenima će se nositi.
23 I carevi će biti hranitelji tvoji i carice njihove tvoje dojkinje, i klanjaće ti se licem do zemlje, i prah s nogu tvojih lizaće, i poznaćeš da sam ja Gospod, i da se neće osramotiti oni koji mene čekaju.
24 Hoće li se junaku uzeti plen i hoće li se oteti roblje pravednome?
25 Jer ovako govori Gospod: i roblje junaku uzeće se i plen jakome oteće se, jer ću se ja preti s onima koji se s tobom pru, i sinove tvoje ja ću izbaviti;
26 I koji ti krivo čine, nahraniću ih njihovim mesom i opiće se svojom krvlju kao novim vinom; i poznaće svako telo da sam ja Gospod Spasitelj tvoj i Izbavitelj tvoj, jaki Bog Jakovljev.