Isaija

поглавље 38

U to vreme razbole se Jezekija na smrt; i dodje k njemu prorok Isaija sin Amosov i reče mu: Ovako veli Gospod: Naredi za kuću svoju, jer ćeš umreti i nećeš ostati živ.
2 A Jezekija se okrete licem k zidu, i pomoli se Gospodu,
3 I reče: Oh, Gospode, opomeni se da sam jednako hodio pred Tobom verno i s celim srcem, i tvorio šta je Tebi ugodno. I plaka Jezekija veoma.
4 Tada dodje reč Gospodnja Isaiji govoreći:
5 Idi i reci Jezekiji: Ovako veli Gospod Bog Davida oca tvog: Čuo sam molitvu tvoju, i video sam suze tvoje, evo dodaću ti veku petnaest godina.
6 I izbaviću tebe i ovaj grad iz ruku cara asirskog, i braniću ovaj grad.
7 I ovo neka ti bude znak od Gospoda da će učiniti Gospod šta je rekao.
8 Evo ja ću vratiti sen po kolencima po kojima je sišao na sunčaniku Ahazovom natrag za deset kolenaca. I vrati se sunce za deset kolenaca po kolencima po kojima beše sišlo.
9 Ovo napisa Jezekija car Judin kad se razbole, i ozdravi od bolesti svoje:
10 Ja rekoh, kad se presekoše dani moji: Idem k vratima grobnim, uze mi se ostatak godina mojih.
11 Rekoh: Neću videti Gospoda Gospoda u zemlji živih, neću više videti čoveka medju onima koji stanuju na svetu.
12 Vek moj prodje i prenese se od mene kao šator pastirski; presekoh život svoj kao tkač, odseći će me od osnutka; od jutra do večera učinićeš mi kraj.
13 Mišljah za jutra da će kao lav potrti sve kosti moje; od jutra do večera učinićeš mi kraj.
14 Pištah kao ždral i kao lastavica, ukah kao golubica, oči mi iščileše gledajući gore: Gospode, u nevolji sam, olakšaj mi.
15 Šta da kažem? On mi kaza, i učini. Proživeću sve godine svoje po jadu duše svoje.
16 Gospode, o tom se živi i u tom je svemu život duha mog, iscelio si me i sačuvao u životu.
17 Evo, na mir dodje mi ljut jad; ali Tebi bi milo da izvučeš dušu moju iz jame pogibli, jer si bacio za ledja svoja sve grehe moje.
18 Jer neće grob Tebe slaviti, neće Te smrt hvaliti, i koji sidju u grob ne nadaju se Tvojoj istini.
19 Živi, živi, oni će Te slaviti kao ja danas: otac će sinovima javljati istinu Tvoju.
20 Gospod me spase, zato ćemo pevati pesme moje u domu Gospodnjem dok smo god živi.
21 A Isaija beše rekao da uzmu grudu suvih smokava i previju na otok, te će ozdraviti.
22 I Jezekija beše rekao: Šta će biti znak da ću otići u dom Gospodnji?