Isaija

поглавље 46

Pade Vil, izvali se Nevo; likovi njihovi metnuše se na životinju i na stoku; šta nosite, teško je, i umoriće.
2 Izvališe se, padoše svi, ne mogoše izbaviti tovar, nego i sami odoše u ropstvo.
3 Slušajte me, dome Jakovljev i svi koji ste ostali od doma Izrailjevog, koje nosim od utrobe, koje držim od rodjenja.
4 I do starosti vaše ja ću biti isti, i ja ću vas nositi do sedog veka; ja sam stvorio i ja ću nositi, ja ću vas nositi i izbaviću.
5 S kim ćete me izjednačiti i uporediti? Koga ćete mi uzeti za priliku da bi bio kao ja?
6 Prosipaju zlato iz toboca i mere srebro na merila, plaćaju zlataru da načini od njega boga, pred kojim padaju i klanjaju se.
7 Meću ga na rame i nose ga, i postavljaju ga na mesto njegovo, te stoji i ne miče se s mesta svog; ako ga ko zove, ne odziva se niti ga izbavlja iz nevolje njegove.
8 Pamtite to, i pokažite se da ste ljudi, uzmite na um, prestupnici!
9 Pamtite šta je bilo od starine; jer sam ja Bog, i nema drugog Boga, i niko nije kao ja,
10 Koji od početka javljam kraj i izdaleka šta još nije bilo; koji kažem: namera moja stoji i učiniću sve što mi je volja.
11 Zovem s istoka pticu i iz daleke zemlje čoveka koji će izvršiti šta sam naumio. Rekoh i dovešću to, naumih i učiniću.
12 Slušajte me, koji ste upornog srca, koji ste daleko od pravde.
13 Približih pravdu svoju, nije daleko, i spasenje moje neće odocniti, jer ću u Sionu postaviti spasenje, u Izrailju slavu svoju.