Isaija

поглавље 33

Teško tebi, koji pustošiš a tebe ne pustoše, i koji činiš neveru a tebi se ne čini nevera; kad prestaneš pustošiti, bićeš opustošen, kad prestaneš činiti neveru, činiće ti se nevera.
2 Gospode, smiluj se na nas, Tebe čekamo; budi im mišica svako jutro, i spasenje naše u nevolji.
3 Narodi pobegoše od jake vike, rasejaše se narodi što se ti podiže.
4 I pokupiće se plen vaš kao što se kupe gusenice, skočiće na nj kao što skaču skakavci.
5 Uzvišen je Gospod, jer nastava na visini; napuniće Sion suda i pravde.
6 I tvrdja vremena tvog, sila spasenja tvog biće mudrost i znanje; strah Gospodnji biće blago tvoje.
7 Eto, junaci njihovi viču na polju, i poslanici mirni plaču gorko:
8 Putevi opusteše, putnici ne putuju; pokvari ugovor, odbaci gradove, ne mari za čoveka.
9 Zemlja tuži i čezne, Livan se stidi i vene, Saron je kao pustinja, Vasan i Karmil ogoleše.
10 Sada ću ustati, veli Gospod, sada ću se uzvisiti, sada ću se podignuti.
11 Zatrudnećete slamom, rodićete strnjiku; gnev vaš proždreće vas kao oganj.
12 I narodi će biti kao peći krečne, izgoreće ognjem kao trnje posečeno.
13 Slušajte koji ste daleko šta sam učinio, i koji ste blizu poznajte moć moju.
14 Grešnici u Sionu uplašiće se, drhat će spopasti licemere, i reći će: Ko će od nas ostati kod ognja koji proždire? Ko će od nas ostati kod večne žege?
15 Ko hodi u pravdi i govori šta je pravo; ko mrzi na dobitak od nasilja; ko otresa ruke svoje da ne primi poklon; ko zatiskuje uši svoje da ne čuje za krv, i zažima oči svoje da ne vidi zlo;
16 On će nastavati na visokim mestima; gradovi na stenama biće mu utočište, hleb će mu se davati, voda mu neće nedostajati.
17 Oči će ti videti cara u krasoti njegovoj, gledaće zemlju daleku.
18 Srce će tvoje misliti o strahu govoreći: Gde je pisar? Gde brojač? Gde je onaj što pregleda kule?
19 Nećeš videti žestok narod, narod koji govori iz dubina da se ne razbira, u koga je jezik mutav da se ne razume.
20 Pogledaj na Sion, grad praznika naših; oči tvoje neka vide Jerusalim, mirni stan, šator, koji se neće odneti, kome se kolje neće nikada pomeriti, i nijedno mu se uže neće otkinuti.
21 Nego će nam onde Gospod veliki biti mesto reka i potoka širokih, po kojima neće ići ladja s veslima, niti će velika ladja prolaziti onuda.
22 Jer je Gospod naš sudija, Gospod je koji nam postavlja zakone, Gospod je car naš, On će nas spasti.
23 Oslabiše tvoja uža, ne mogu tvrdo držati katarke svoje ni razapeti jedra; tada će se razdeliti velik plen, hromi će razgrabiti plen.
24 I niko od stanovnika neće reći: Bolestan sam. Narodu koji živi u njemu oprostiće se bezakonje.