Isaija

поглавље 28

Teško gizdavom vencu pijanica Jefremovih, uvelom cvetu krasnog nakita njihovog, koji su uvrh rodnog dola, pijani od vina!
2 Gle, u Gospoda ima neko jak i silan kao pljusak od grada, kao oluja koja sve lomi, kao poplava silne vode, kad navali, oboriće sve na zemlju rukom.
3 Nogama će se izgaziti gizdavi venac, pijanice Jefremove.
4 I uveli cvet krasnog nakita njihovog, što je uvrh rodnog dola, biće kao voće uzrelo pre leta, koje čim ko vidi, uzme u ruku i pojede.
5 U ono će vreme Gospod nad vojskama biti slavna kruna i dičan venac ostatku naroda svog,
6 I duh suda onome koji sedi da sudi, i sila onima koji uzbijaju boj do vrata.
7 Ali se i oni zanose od vina, i posrću od silovitog pića: sveštenik i prorok zanose se od silovitog pića, osvojilo ih je vino, posrću od silovitog pića, zanose se u prorokovanju, spotiču se u sudjenju.
8 Jer su svi stolovi puni bljuvotine i nečistoće, nema mesta čistog.
9 Koga će učiti mudrosti, i koga će uputiti da razume nauku? Decu, kojoj se ne daje više mleko, koja su odbijena od sise?
10 Jer zapovest po zapovest, zapovest po zapovest, pravilo po pravilo, pravilo po pravilo, ovde malo, onde malo davaše se.
11 Zato će nerazumljivom besedom i tudjim jezikom govoriti tom narodu;
12 Jer im reče: Ovo je počinak, ostavite umornog da počine; ovo je odmor; ali ne hteše poslušati.
13 I biće im reč Gospodnja, zapovest po zapovest, zapovest po zapovest, pravilo po pravilo, pravilo po pravilo, malo ovde, malo onde, da idu i padaju nauznako i razbiju se, i da se zapletu u zamke i uhvate.
14 Zato slušajte reč Gospodnju, ljudi podsmevači, koji vladate narodom što je u Jerusalimu.
15 Što rekoste: Uhvatismo veru sa smrću, i ugovorismo s grobom; kad zadje bič kao povodanj, neće nas dohvatiti, jer od laži načinismo sebi utočište, i za prevaru zaklonismo se;
16 Zato ovako veli Gospod Gospod: Evo, ja mećem u Sionu kamen, kamen izabran, kamen od ugla, skupocen, temelj tvrd; ko veruje neće se plašiti.
17 I izvršiću sud po pravilu i pravdu po merilima; i grad će potrti lažno utočište i voda će potopiti zaklon.
18 I vera vaša sa smrću uništiće se, i ugovor vaš s grobom neće ostati, a kad zadje bič kao povodanj, potlačiće vas.
19 Čim zadje, odneće vas, jer će zalaziti svako jutro, danju i noću, i kad se čuje vika, biće sam strah.
20 Jer će odar biti kratak da se čovek ne može pružiti, i pokrivač uzak da se ne može umotati.
21 Jer će Gospod ustati kao na gori Ferasimu, razgneviće se kao u dolu gavaonskom, da učini delo svoje, neobično delo svoje, da svrši posao svoj, neobičan posao svoj.
22 Nemojte se dakle više podsmevati da ne postanu jači okovi vaši, jer čuh od Gospoda Gospoda nad vojskama pogibao odredjenu svoj zemlji.
23 Slušajte, i čujte glas moj, pazite i čujte besedu moju.
24 Ore li orač svaki dan da poseje? Ili brazdi i povlači njivu svoju?
25 Kad poravni odozgo, ne seje li grahor i kim? I ne meće li pšenicu na najbolje mesto, i ječam na zgodno mesto, i krupnik na njegovo mesto?
26 I Bog ga njegov uči i upućuje kako će raditi.
27 Jer se grahor ne vrše branom, niti se točak kolski obrće po kimu, nego se cepom mlati grahor i kim prutom.
28 Pšenica se vrše, ali neće jednako vreći niti će je satrti točkom kolskim na zupcima razdrobiti.
29 I to dolazi od Gospoda nad vojskama, koji je divan u savetu, velik u mudrosti.