Jov

поглавље 6

A Jov odgovori i reče:
2 O da bi se dobro izmerili jadi moji, i zajedno se nevolja moja metnula na merila!
3 Pretegla bi pesak morski; zato mi i reči nedostaje.
4 Jer su strele Svemogućeg u meni, otrov njihov ispija mi duh, strahote Božje udaraju na me.
5 Riče li divlji magarac kod trave? Muče li vo kod piće svoje?
6 Jede li se bljutavo bez soli? Ima li slasti u biocu od jajca?
7 Čega se duša moja nije htela dotaknuti, to mi je jelo u nevolji.
8 O da bi mi se ispunila molba, i da bi mi Bog dao šta čekam!
9 I da bi Bog hteo satrti me, da bi mahnuo rukom svojom, i istrebio me!
10 Jer mi je još uteha, ako i gorim od bola niti me žali, što nisam tajio reči Svetog.
11 Kakva je sila moja da bih pretrpeo? Kakav li je kraj moj da bih produžio život svoj?
12 Je li sila moja kamena sila? Je li telo moje od bronze?
13 Ima li još pomoći u mene? I nije li daleko od mene šta bi me pridržalo?
14 Nesrećnome treba milost prijatelja njegovog, ali je on ostavio strah Svemogućeg.
15 Braća moja izneveriše kao potok, kao bujni potoci prodjoše,
16 Koji su mutni od leda, u kojima se sakriva sneg;
17 Kad se otkrave, oteku; kad se zagreju, nestane ih s mesta njihovih.
18 Tamo amo svrću od puteva svojih, idu u ništa i gube se.
19 Putnici iz Teme pogledahu, koji idjahu u Sevu uzdahu se u njih;
20 Ali se postideše što se pouzdaše u njih, došavši do njih osramotiše se.
21 Tako i vi postaste ništa; videste pogibao moju, i strah vas je.
22 Eda li sam vam rekao: Dajte mi, ili od blaga svog poklonite mi;
23 Ili izbavite me iz ruke neprijateljeve, i iz ruke nasilničke iskupite me?
24 Poučite me, i ja ću ćutati; i u čemu sam pogrešio, obavestite me.
25 Kako su jake reči istinite! Ali šta će ukor vaš?
26 Mislite li da će reči ukoriti, i da je govor čoveka bez nadanja vetar?
27 I na sirotu napadate, i kopate jamu prijatelju svom.
28 Zato sada pogledajte me, i vidite lažem li pred vama.
29 Pregledajte; da ne bude nepravde; pregledajte, ja sam prav u tom.
30 Ima li nepravde na jeziku mom? Ne razbira li grlo moje zla?