Jov

поглавље 33

Čuj dakle, Jove, besedu moju, i slušaj sve reči moje.
2 Evo, sad otvaram usta svoja; govori jezik moj u ustima mojim.
3 Po pravom srcu mom biće reči moje, i misao čistu izreći će usne moje.
4 Duh Božji stvorio me je, i dah Svemogućega dao mi je život.
5 Ako možeš, odgovori mi, pripravi se i stani mi na suprot.
6 Evo, ja ću biti mesto Boga, kao što si rekao; od kala sam načinjen i ja.
7 Eto, strah moj neće te strašiti, i ruka moja neće te tištati.
8 Rekao si, dakle, preda mnom, i čuo sam glas tvojih reči:
9 Čist sam, bez greha, prav sam i nema bezakonja na meni.
10 Evo, traži zadevicu sa mnom, drži me za svog neprijatelja.
11 Meće u klade noge moje, vreba po svim stazama mojim.
12 Eto, u tom nisi pravedan, odgovaram ti; jer je Bog veći od čoveka.
13 Zašto se preš s Njim, što za sva dela svoja ne odgovara?
14 Jedan put govori Bog i dva puta; ali čovek ne pazi.
15 U snu, u utvari noćnoj, kad tvrd san padne na ljude, kad spavaju u postelji,
16 Tada otvara uho ljudima i nauku im zapečaćava,
17 Da bi odvratio čoveka od dela njegovog, i zaklonio od njega oholost;
18 Da bi sačuvao dušu njegovu od jame, i život njegov da ne naidje na mač.
19 I kara ga bolovima na postelji njegovoj, i sve kosti njegove teškom bolešću.
20 Tako da se životu njegovom gadi hleb i duši njegovoj jelo najmilije;
21 Nestaje tela njegovog na očigled, i izmalaju se kosti njegove, koje se pre nisu videle,
22 I duša se njegova približava grobu, i život njegov smrti.
23 Ako ima glasnika, tumača, jednog od hiljade, koji bi kazao čoveku dužnost njegovu,
24 Tada će se smilovati na nj, i reći će: Izbavi ga da ne otide u grob; našao sam otkup.
25 I podmladiće se telo njegovo kao u deteta, i povratiće se na dane mladosti svoje,
26 Moliće se Bogu, i pomilovaće ga, i gledaće lice njegovo radujući se, i vratiće čoveku po pravdi njegovoj.
27 Gledajući ljudi reći će: Bejah zgrešio, i šta je pravo izvrnuo, ali mi ne pomože.
28 On izbavi dušu moju da ne otide u jamu, i život moj da gleda svetlost.
29 Gle, sve ovo čini Bog dva puta i tri puta čoveku,
30 Da bi povratio dušu njegovu od jame, da bi ga obasjavala svetlost živih.
31 Pazi, Jove, slušaj me, ćuti, da ja govorim.
32 Ako imaš šta reći, odgovori mi; govori, jer sam te rad opravdati;
33 Ako li ne, slušaj ti mene; ćuti, i naučiću te mudrosti.