2. Dnevnika
поглавље 35
I praznova Josija u Jerusalimu pashu Gospodu; i klaše pashu četrnaestog dana prvog meseca.
2 I postavi sveštenike u službe njihove, i utvrdi ih da služe u domu Gospodnjem.
3 I reče Levitima, koji učahu sav narod Izrailjev i behu posvećeni Gospodu: Namestih sveti kovčeg u domu koji je sazidao Solomun, sin Davidov car Izrailjev, ne treba više da ga nosite na ramenima; sada služite Gospodu Bogu svom i narodu Njegovom Izrailju.
4 I pripravite se po domovima otaca svojih po redovima svojim kako je naredio David car Izrailjev i Solomun sin njegov.
5 I stojte u svetinji po redovima domova otačkih braće svoje, sinova narodnih, i po redovima domova otačkih medju Levitima.
6 I tako zakoljite pashu, i osveštajte se i pripravite braću svoju da bi činili kako je rekao Gospod preko Mojsija.
7 I Josija dade narodu od stoke jaganjaca i jarića, sve za pashu, svima koji behu onde, na broj dve hiljade i šest stotina, i tri hiljade goveda, sve od carevog blaga.
8 I knezovi njegovi dadoše dragovoljno narodu, sveštenicima i Levitima: Helkija i Zaharija i Jehilo starešine u domu Božijem dadoše sveštenicima za pashu dve hiljade i šest stotina jaganjaca i jarića i tri stotine goveda.
9 Honanija i Semaja i Natanailo braća njegova, i Asavija i Jeilo i Jozavad, poglavari levitski dadoše Levitima za pashu pet hiljada jaganjaca i jarića, i pet stotina goveda.
10 I kad bi spremljeno za službu, stadoše sveštenici na svoje mesto i Leviti u redovima svojim po zapovesti carevoj.
11 I klahu pashu, i sveštenici kropljahu krvlju primajući iz njihovih ruku, a Leviti derahu.
12 I odvojiše žrtvu paljenicu da dadu narodu po redovima domova otačkih da se prinese Gospodu, kako je napisano u knjizi Mojsijevoj. Tako učiniše i s govedima.
13 I pekoše pashu na ognju po običaju; a druge posvećene stvari kuvaše u loncima i u kotlovima i u tavama, i razdavaše brzo svemu narodu.
14 Potom gotoviše sebi i sveštenicima; jer sveštenici sinovi Aronovi imahu posla oko žrtava paljenica i pretilina do noći; zato Leviti gotoviše i sebi i sveštenicima sinovima Aronovim.
15 I pevači sinovi Asafovi stajahu na svom mestu po zapovesti Davidovoj i Asafovoj i Emanovoj i Jedutuna videoca carevog; i vratari na svim vratima; ne micahu se od službe svoje, nego braća njihova, ostali Leviti, gotoviše im.
16 Tako bi uredjena sva služba Gospodnja u onaj dan da se proslavi pasha i prinesu žrtve paljenice na oltaru Gospodnjem po zapovesti cara Josije.
17 I praznovaše sinovi Izrailjevi koji se nadjoše onde pashu u to vreme i praznik presnih hlebova sedam dana.
18 I ne bi pasha praznovana kao ova u Izrailju od vremena Samuila proroka, niti koji od careva Izrailjevih praznova pashu kao što je praznova Josija sa sveštenicima i Levitima i sa svim Judom i Izrailjem što ga se nadje, i s Jerusalimljanima.
19 Osamnaeste godine carovanja Josijinog praznovana bi ta pasha.
20 Posle svega toga, kad Josija uredi dom, dodje Nehaon car misirski da bije Harkemis na Efratu, i Josija izidje preda nj.
21 A on posla k njemu poslanike i poruči: Šta ja imam s tobom, care Judin? Ne idem ja danas na tebe, nego na dom koji vojuje na mene, i Bog mi je zapovedio da pohitam. Prodji se Boga koji je sa mnom, da te ne ubije.
22 Ali se Josija ne odvrati od njega, nego se preobuče da se bije s njim, i ne posluša reči Nehaonove iz usta Božjih, nego dodje da se pobije u polju megidonskom.
23 I strelci ustreliše cara Josiju, i car reče slugama svojim: Izvezite me odavde, jer sam ljuto ranjen.
24 I skidoše ga sluge njegove s kola, i metnuše na druga kola koja imaše, i odvezoše ga u Jerusalim; i umre, i bi pogreban u groblju otaca svojih. I sav Juda i Jerusalim plaka za Josijom.
25 I prorok Jeremija narica za Josijom. I svi pevači i pevačice spominjaše u tužbalicama svojim Josiju do današnjeg dana, i uvedoše ih u običaj u Izrailju, i eto napisane su u plaču.
26 A ostala dela Josijina i milostinje njegove, kako piše u zakonu Gospodnjem,
27 Dela njegova prva i poslednja, eto zapisana su u knjizi o carevima Izrailjevim i Judinim.