2. Dnevnika

поглавље 18

I Josafat imajući veliko blago i slavu, oprijatelji se s Ahavom.
2 I posle nekoliko godina otide k Ahavu u Samariju; i nakla mu Ahav mnogo ovaca i volova i narodu koji beše s njim, i nagovaraše ga da podje na Ramot galadski.
3 I reče Ahav car Izrailjev Josafatu caru Judinom: Hoćeš li ići sa mnom na Ramot galadski? A on reče: Ja kao ti, narod moj kao tvoj narod; hoćemo s tobom na vojsku.
4 Još reče Josafat caru Izrailjevom: Pitaj danas šta će Gospod reći.
5 Tada sazva car Izrailjev proroke svoje, četiri stotine ljudi, i reče im: Hoćemo li ići na vojsku na Ramot galadski, ili ću se okaniti? A oni rekoše: Idi, jer će ga Gospod dati u ruke caru.
6 A Josafat reče: Ima li tu još koji prorok Gospodnji da ga pitamo?
7 A car reče Josafatu: Ima još jedan čovek preko kog bismo mogli upitati Gospoda; ali ja mrzim na nj, jer mi ne proriče dobra nego svagda zlo; to je Miheja sin Jemlin. A Josafat reče: Neka car ne govori tako.
8 Tada car Izrailjev dozva jednog dvoranina, i reče mu: Brže dovedi Miheju, sina Jemlinog.
9 A car Izrailjev i Josafat, car Judin sedjahu, svaki na svom prestolu obučeni u carske haljine, sedjahu na poljani kod vrata samarijskih, i svi proroci prorokovahu pred njima.
10 I Sedekija sin Hananin načini sebi gvozdene rogove, i reče: Ovako veli Gospod: Ovim ćeš biti Sirce dokle ih ne istrebiš.
11 Tako i svi proroci prorokovahu govoreći: Idi na Ramot galadski, i bićeš srećan, jer će ga Gospod predati caru u ruke.
12 A poslanik koji otide da dozove Miheju reče mu govoreći: Evo proroci proriču svi jednim glasom dobro caru; neka i tvoja reč bude kao njihova, i govori dobro.
13 A Miheja reče: Tako da je živ Gospod, govoriću ono što reče Bog moj.
14 I kad dodje k caru, reče mu car: Miheja! Hoćemo li ići na vojsku na Ramot galadski, ili ću se okaniti? A on reče: Idite, bićete srećni, i daće vam se u ruke.
15 A car mu reče: Koliko ću te puta zaklanjati da mi ne govoriš nego istinu u ime Gospodnje?
16 Tada reče: Video sam sav narod Izrailjev razasut po planinama kao ovce koje nemaju pastira, jer reče Gospod: Ovi nemaju gospodara, neka se vrate svak svojoj kući s mirom.
17 Tada reče car Izrailjev Josafatu: Nisam li ti rekao da mi neće prorokovati dobra nego zlo?
18 A Miheja reče: Zato čujte reč Gospodnju: Videh Gospoda gde sedi na prestolu svom, a sva vojska nebeska stajaše mu s desne i s leve strane;
19 I Gospod reče: Ko će prevariti Ahava cara Izrailjevog da otide i padne kod Ramota galadskog? Još reče: Jedan reče ovo a drugi ono.
20 Tada izidje jedan duh, i stavši pred Gospoda reče: Ja ću ga prevariti. A Gospod mu reče: Kako?
21 Odgovori: Izići ću i biću lažljiv duh u ustima svih proroka njegovih. A Gospod mu reče: Prevarićeš ga i nadvladaćeš, idi učini tako.
22 Zato sada eto, Gospod je metnuo lažljiv duh u usta tim prorocima tvojim; a Gospod je izrekao zlo po te.
23 Tada pristupi Sedekija sin Hananin, i udari Miheju po obrazu govoreći: Kojim je putem otišao duh Gospodnji od mene da govori s tobom?
24 A Miheja mu reče: Eto, videćeš u onaj dan kad otideš u najtajniju klet da se sakriješ.
25 Tada car Izrailjev reče: Uhvatite Miheju, i odvedite ga k Amonu zapovedniku gradskom i k Joasu sinu carevom.
26 I recite im: Ovako veli car: Metnite ovog u tamnicu, a dajite mu po malo hleba i po malo vode dokle se ne vratim u miru.
27 A Miheja reče: Ako se vratiš u miru, nije Gospod govorio preko mene. Još reče: Čujte svi narodi.
28 I otide car Izrailjev s Josafatom carem Judinim na Ramot galadski.
29 I reče car Izrailjev Josafatu: Ja ću se preobući kad podjem u boj, a ti obuci svoje odelo. I preobuče se car Izrailjev, i otidoše u boj.
30 A car sirski zapovedi vojvodama od kola svojih govoreći: Ne udarajte ni na malog ni na velikog, nego na samog cara Izrailjevog.
31 A kad vojvode od kola videše Josafata, rekoše: To je car Izrailjev. I okrenuše se na nj da ga udare. Ali Josafat povika, i Gospod mu pomože, i odvrati ih Bog od njega.
32 Jer videvši vojvode od kola da nije car Izrailjev, odstupiše od njega.
33 A jedan zastreli iz luka nagonom i ustreli cara Izrailjevog gde spuča oklop. A on reče svom vozaču: Savij rukom svojom i izvezi me iz boja, jer sam ranjen.
34 I boj bi žestok onog dana, a car Izrailjev zaosta na kolima svojim prema Sircima do večera, i umre o sunčanom zahodu.