2. Dnevnika

поглавље 34

Osam godina beše Josiji kad poče carovati, i carova trideset i jednu godinu u Jerusalimu.
2 On činjaše što je pravo pred Gospodom i hodjaše putevima Davida oca svog i ne odstupaše ni nadesno ni nalevo.
3 Jer osme godine carovanja svog, dok još beše dete, poče tražiti Boga Davida oca svog; a dvanaeste godine poče čistiti Judeju i Jerusalim od visina i od lugova i od likova rezanih i livenih.
4 Jer pred njim raskopaše oltare Valima, i likove sunčane koji behu na njima iseče, i gajeve, i likove rezane i livene izlomi i satre, i razasu po grobovima onih koji im prinosiše žrtve;
5 A kosti svešteničke sažeže na oltarima njihovim; i očisti Judeju i Jerusalim;
6 Tako i gradove Manasijine i Jefremove i Simeunove i do Neftalima, i pustoši njihove unaokolo.
7 I tako obori oltare i gajeve, i likove izlomi i satre, i sve likove sunčane iseče po svoj zemlji Izrailjevoj; potom se vrati u Jerusalim.
8 A osamnaeste godine carovanja svog pošto očisti zemlju i dom, posla Safana sina Azalijinog i Masiju zapovednika gradskog i Joaha sina Joahazovog, pametara, da se opravi dom Gospoda Boga njegovog.
9 I oni otidoše ka Helkiji, poglavaru svešteničkom, i predaše novce donesene u dom Božji, koje skupiše Leviti vratari od sinova Manasijinih i Jefremovih i od svega ostatka Izrailjevog, i od svega Jude i Venijamina, pa se vratiše u Jerusalim;
10 I dadoše nastojnicima nad poslom, koji behu nad domom Gospodnjim, a oni ih davahu poslenicima koji radjahu u domu Gospodnjem opravljajući što je trošno i utvrdjujući dom;
11 Davahu drvodeljama i kamenarima da se kupuje kamenje tesano i drvo za grede i da se pobrvnaju kuće koje behu razvalili carevi Judini.
12 A ti ljudi radjahu verno posao; i nad njima behu postavljeni Jat i Ovadija Leviti od sinova Merarijevih, i Zaharija i Mesulam od sinova Katovih da nastoje oko posla; i ti Leviti svi umehu udarati u sprave muzičke.
13 I behu nad nosiocima i nad svim poslenicima u svakoj službi, i pisari i upravitelji i vratari behu Leviti.
14 I kad iznošahu novce donesene u dom Gospodnji, nadje Helkija sveštenik knjigu zakona Gospodnjeg danog preko Mojsija.
15 I kaza Helkija Safanu pisaru i reče: Nadjoh zakonik u domu Gospodnjem. I dade Helkija knjigu Safanu.
16 A Safan odnese knjigu caru i javi mu govoreći: Sluge tvoje rade sve što im je zapovedjeno.
17 Jer pokupivši novce što se nadjoše u domu Gospodnjem, dadoše ih nastojnicima i poslenicima.
18 I još kaza Safan pisar caru govoreći: Knjigu mi dade Helkija sveštenik. I pročita je Safan caru.
19 A kad car ču šta govori zakon, razdre haljine svoje.
20 I zapovedi car Helkiji i Ahikamu sinu Safanovom i Avdonu sinu Mihejinom i Safanu pisaru i Asaji sluzi carevom govoreći:
21 Idite upitajte Gospoda za me i za ostatak u Izrailju i Judi radi reči knjige ove što se nadje, jer je velik gnev Gospodnji koji se izlio na nas zato što oci naši ne držaše reči Gospodnje da čine sve onako kako je napisano u ovoj knjizi.
22 I tako otide Helkija i ljudi carevi k Oldi proročici, ženi Saluma sina Tekuja sina Asre rizničara, a ona sedjaše u Jerusalimu u drugom kraju, i govoriše s njom o tom.
23 A ona im reče: Ovako veli Gospod Bog Izrailjev: Kažite čoveku koji vas je poslao k meni:
24 Ovako veli Gospod: Evo pustiću zlo na to mesto i na stanovnike njegove, sve kletve napisane u knjizi, koju su pročitali caru Judinom.
25 Zato što me ostaviše i kadiše drugim bogovima da bi me gnevili svim delima ruku svojih, zato će se izliti gnev moj na to mesto i neće se ugasiti.
26 A caru Judinom koji vas je poslao da upitate Gospoda, ovako mu recite: Ovako veli Gospod Bog Izrailjev za reči koje si čuo:
27 Što je omekšalo srce tvoje i ponizio si se pred Bogom kad si čuo šta je rekao za to mesto i za stanovnike njegove, i ponizivši se preda mnom razdro si haljine svoje i plakao preda mnom, zato i ja usliših tebe, veli Gospod.
28 Evo, ja ću te pribrati k ocima tvojim, i na miru ćeš biti pribran u grob svoj, i nećeš videti svojim očima zlo koje ću pustiti na to mesto i na stanovnike njegove. I kazaše to caru.
29 Tada posla car te skupi sve starešine Judine i jerusalimske.
30 I otide car u dom Gospodnji i svi ljudi iz zemlje Judine i Jerusalimljani, i sveštenici i Leviti i sav narod, malo i veliko, i pročita im sve reči knjige zavetne, koja se nadje u domu Gospodnjem.
31 I car stojeći na svom mestu zadade veru pred Gospodom da će ići za Gospodom i držati zapovesti Njegove i svedočanstva Njegova i uredbe Njegove svim srcem i svom dušom svojom vršeći reči tog zaveta napisane u toj knjizi.
32 I kaza, te pristaše svi koji se nadjoše u Jerusalimu i u plemenu Venijaminovom; i činjahu Jerusalimljani po zavetu Boga, Boga otaca svojih.
33 I ukide Josija sve gadove po svim krajevima sinova Izrailjevih, i učini, te svi koji behu u Izrailju služahu Gospodu Bogu svom. Svega veka njegovog ne odstupiše od Gospoda Boga otaca svojih.