2. Dnevnika

поглавље 15

Tada duh Božji dodje na Azariju, sina Odidovog;
2 Te otide pred Asu i reče mu: Čujte me, Aso i sve pleme Judino i Venijaminovo; Gospod je s vama, jer ste vi s Njim; i ako Ga ustražite, naći ćete Ga; ako li Ga ostavite, i On će vas ostaviti.
3 Dugo je Izrailj bez pravog Boga i bez sveštenika učitelja, i bez zakona.
4 A da su se u nevolji svojoj obratili ka Gospodu Bogu Izrailjevom i tražili Ga, našli bi Ga.
5 Ali u ovo vreme ne može se na miru odlaziti ni dolaziti; jer je nemir velik medju svim stanovnicima zemaljskim;
6 I potiru narod jedan drugi, i gradovi jedan drugi, jer ih Bog smete svakojakim nevoljama.
7 Zato vi budite hrabri i nemojte da vam klonu ruke, jer ima plata za vaš trud.
8 A kad ču Asa te reči i proroštvo proroka Odida, ohrabri se, i istrebi gadne bogove iz sve zemlje Judine i Venijaminove i iz gradova koje beše uzeo u gori Jefremovoj, i ponovi oltar Gospodnji koji beše pred tremom Gospodnjim.
9 Potom sazva sve pleme Judino i Venijaminovo i došljake koji behu kod njih od Jefrema i Manasije i Simeuna, jer ih mnogo prebeže k njemu iz naroda Izrailjevog kad videše da je Gospod Bog njegov s njim.
10 I skupiše se u Jerusalim trećeg meseca petnaeste godine carovanja Asinog.
11 I u onaj dan prinesoše Gospodu žrtve od plena koji dognaše, sedam stotina volova i sedam hiljada ovaca.
12 I uhvatiše veru da traže Gospoda Boga otaca svojih svim srcem svojim i svom dušom svojom;
13 A ko god ne bi tražio Gospoda Boga Izrailjevog, da se pogubi, bio mali ili veliki, čovek ili žena.
14 I zakleše se Gospodu glasom velikim i uz klikovanje i uz trube i rogove.
15 I radovaše se sav narod Judin radi te zakletve, jer iz svega srca svog zakleše se, i od sve volje svoje tražiše Ga i nadjoše Ga; i Gospod im dade mir odsvuda.
16 Jošte i Mahu, mater svoju, svrže Asa s vlasti, jer beše načinila u lugu idola; i Asa obali idola njenog i izlomi ga i sažeže na potoku Kedronu.
17 Ali visine ne biše oborene u Izrailju, ali srce Asino beše pravo svega veka njegovog.
18 I unese u dom Božji šta beše posvetio otac njegov i šta beše sam posvetio, srebro i zlato i sudove.
19 I ne bi rata do trideset pete godine carovanja Asinog.