Jovanu

поглавље 6

Potom otide Isus preko mora galilejskog kod Tiverijade.
2 I za Njim idjaše mnoštvo naroda, jer vidjahu čudesa Njegova koja činjaše na bolesnicima.
3 A Isus izidje na goru, i onde sedjaše sa učenicima svojim.
4 A beše blizu pasha, praznik jevrejski.
5 Podignuvši, dakle, Isus oči, i videvši da mnoštvo naroda ide k Njemu, reče Filipu: Gde ćemo kupiti hleba da ovi jedu?
6 A ovo govoraše kušajući ga, jer sam znaše šta će činiti.
7 Odgovori Mu Filip: Dvesta groša hleba nije dosta da svakom od njih po malo dopadne.
8 Reče Mu jedan od učenika Njegovih, Andrija, brat Simona Petra:
9 Ovde ima jedno momče koje ima pet hlebova ječmenih i dve ribe; ali šta je to na toliki svet!
10 A Isus reče: Posadite ljude. A beše trave mnogo na onome mestu. Posadi se dakle ljudi na broj oko pet hiljada.
11 A Isus uzevši one hlebove, i davši hvalu, dade učenicima, a učenici onima koji behu posadjeni; tako i od riba koliko hteše.
12 I kad se nasitiše, reče učenicima svojim: Skupite komade što pretekoše da ništa ne propadne.
13 I skupiše, i napuniše dvanaest kotarica komada od pet hlebova ječmenih što preteče iza onih što su jeli.
14 A ljudi videvši čudo koje učini Isus govorahu: Ovo je zaista onaj prorok koji treba da dodje na svet.
15 A kad razume Isus da hoće da dodju da Ga uhvate i da Ga učine carem, otide opet u goru sam.
16 A kad bi uveče sidjoše učenici Njegovi na more,
17 I udjoše u ladju, i podjoše preko mora u Kapernaum. I već se beše smrklo, a Isus ne beše došao k njima.
18 A more se podizaše od velikog vetra.
19 Vozivši, pak, oko dvadeset i pet ili trideset potrkališta ugledaše Isusa gde ide po moru i beše došao blizu do ladje, i uplašiše se.
20 A On im reče: Ja sam; ne bojte se.
21 Onda Ga s radošću uzeše u ladju; i odmah ladja bi na zemlji u koju idjahu.
22 Sutradan, pak, narod koji stajaše preko mora kad vide da ladje druge ne beše onde osim one jedne što u nju udjoše učenici Njegovi, i da ne udje Isus s učenicima svojim u ladju nego sami učenici Njegovi otidoše,
23 A druge ladje iz Tiverijade dodjoše blizu onog mesta gde jedoše hleb kad Gospod dade hvalu,
24 Kad vide narod da Isusa ne beše onde ni učenika Njegovih, udjoše i oni u ladje, i dodjoše u Kapernaum da traže Isusa.
25 I našavši Ga preko mora rekoše Mu: Ravi! Kad si došao ovamo?
26 Isus im odgovori i reče: Zaista, zaista vam kažem: ne tražite me što čudesa videste, nego što jedoste hleba i nasitiste se.
27 Starajte se ne za jelo koje prolazi, nego za jelo koje ostaje za večni život, koje će vam dati Sin čovečiji, jer ovog potvrdi Otac Bog.
28 A oni Mu rekoše: Šta ćemo činiti da radimo dela Božija?
29 Odgovori Isus i reče im: Ovo je delo Božije da verujete onog koga On posla.
30 A oni Mu rekoše: Kakav dakle ti pokazuješ znak da vidimo i da verujemo? Šta radiš ti?
31 Očevi naši jedoše manu u pustinji, kao što je napisano: Hleb s neba dade im da jedu.
32 Tada im reče Isus: Zaista, zaista vam kažem: Mojsije ne dade vama hleb s neba, nego vam Otac moj daje hleb istiniti s neba;
33 Jer je hleb Božiji onaj koji silazi s neba i daje život svetu.
34 Tada Mu rekoše: Gospode! Daj nam svagda taj hleb.
35 A Isus im reče: Ja sam hleb života: Koji meni dolazi neće ogladneti, i koji mene veruje neće nikad ožedneti.
36 Nego vam kazah da me i videste i ne verujete.
37 Sve što meni daje Otac k meni će doći; i koji dolazi k meni neću ga isterati napolje.
38 Jer sidjoh s neba ne da činim volju svoju, nego volju Oca koji me posla.
39 A ovo je volja Oca koji me posla da od onog što mi dade ništa ne izgubim, nego da ga vaskrsnem u poslednji dan.
40 A ovo je volja Onog koji me posla da svaki koji vidi Sina i veruje Ga ima život večni; i ja ću ga vaskrsnuti u poslednji dan.
41 Tada vikahu Jevreji na Njega što reče: Ja sam hleb koji sidje s neba.
42 I govorahu: Nije li ovo Isus, sin Josifov, kome mi znamo oca i mater? Kako dakle on govori: Ja sidjoh s neba?
43 Onda Isus odgovori i reče im: Ne vičite medju sobom.
44 Niko ne može doći k meni ako ga ne dovuče Otac koji me posla; i ja ću ga vaskrsnuti u poslednji dan.
45 U prorocima stoji napisano: i biće svi naučeni od Boga. Svaki koji čuje od Oca i nauči, doći će k meni.
46 Ne da je ko video Oca osim Onog koji je od Boga: On vide Oca.
47 Zaista, zaista vam kažem: koji veruje mene ima život večni.
48 Ja sam Hleb života.
49 Očevi vaši jedoše manu u pustinji, i pomreše.
50 Ovo je hleb koji silazi s neba: da koji od Njega jede ne umre.
51 Ja sam hleb živi koji sidje s neba; koji jede od ovog hleba živeće vavek; i hleb koji ću ja dati telo je moje, koje ću dati za život sveta.
52 A Jevreji se prepirahu medju sobom govoreći: Kako može ovaj dati nama telo svoje da jedemo?
53 A Isus im reče: Zaista, zaista vam kažem: ako ne jedete telo Sina čovečijeg i ne pijete krv Njegovu, nećete imati život u sebi.
54 Koji jede moje telo i pije moju krv ima život večni, i ja ću ga vaskrsnuti u poslednji dan:
55 Jer je telo moje pravo jelo i krv moja pravo piće.
56 Koji jede moje telo i pije moju krv stoji u meni i ja u njemu.
57 Kao što me posla živi Otac, i ja živim Oca radi; i koji jede mene i on će živeti mene radi.
58 Ovo je hleb koji sidje s neba: ne kao što vaši očevi jedoše manu, i pomreše; koji jede hleb ovaj živeće vavek.
59 Ovo reče u zbornici kad učaše u Kapernaumu.
60 Tada mnogi od učenika Njegovih koji slušahu rekoše: Ovo je tvrda beseda! Ko je može slušati?
61 A Isus znajući u sebi da učenici Njegovi viču na to, reče im: Zar vas ovo sablažnjava?
62 A kad vidite Sina čovečijeg da odlazi gore gde je pre bio?
63 Duh je ono što oživljava; telo ne pomaže ništa. Reči koje vam ja rekoh duh su i život su.
64 Ali imaju neki medju vama koji ne veruju. Jer znaše Isus od početka koji su što ne veruju, i ko će Ga izdati.
65 I reče: Zato vam rekoh da niko ne može doći k meni ako mu ne bude dano od Oca mog.
66 Od tada mnogi od učenika Njegovih otidoše natrag, i više ne idjahu s Njim.
67 A Isus reče dvanaestorici: Da nećete i vi otići?
68 Tada Mu odgovori Simon Petar: Gospode! Kome ćemo ići? Ti imaš reči večnog života.
69 I mi verovasmo i poznasmo da si Ti Hristos, Sin Boga Živoga.
70 Isus im odgovori: Ne izabrah li ja vas dvanaestoricu, i jedan je od vas djavo?
71 A govoraše za Judu Simonova Iskariota, jer Ga on htede izdati, i beše jedan od dvanaestorice.