Jovanu

поглавље 5

A potom beše praznik jevrejski, i izidje Isus u Jerusalim.
2 U Jerusalimu, pak, kod Ovčijih vrata ima banja, koja se zove jevrejski Vitezda, i oko nje pet pokrivenih tremova,
3 U kojima ležaše mnoštvo bolesnika, slepih, hromih, suvih, koji čekahu da se zaljuja voda;
4 Jer andjeo Gospodnji silažaše u odredjeno vreme u banju i mućaše vodu; i koji najpre ulažaše pošto se zamuti voda, ozdravljaše, makar kakva bolest da je na njemu.
5 A onde beše jedan čovek koji trideset i osam godina beše bolestan.
6 Kad vide Isus ovog gde leži, i razume da je već odavno bolestan, reče mu: Hoćeš li da budeš zdrav?
7 Odgovori Mu bolesni: Da, Gospode; ali nemam čoveka da me spusti u banju kad se zamuti voda; a dok ja dodjem drugi sidje pre mene.
8 Reče mu Isus: Ustani, uzmi odar svoj i hodi.
9 I odmah ozdravi čovek, i uzevši odar svoj hodjaše. A taj dan beše subota.
10 Tada govorahu Jevreji onome što ozdravi: Danas je subota i ne valja ti odra nositi.
11 A on im odgovori: Koji me isceli on mi reče: Uzmi odar svoj i hodi.
12 A oni ga zapitaše: Ko je taj čovek koji ti reče: Uzmi odar svoj i hodi?
13 A isceljeni ne znaše ko je; jer se Isus ukloni, jer ljudstva mnogo beše na mestu.
14 A potom ga nadje Isus u crkvi i reče mu: Eto si zdrav, više ne greši, da ti ne bude gore.
15 A čovek otide i kaza Jevrejima da je ono Isus koji ga isceli.
16 I zato gonjahu Jevreji Isusa, i gledahu da Ga ubiju, jer činjaše to u subotu.
17 A Isus im odgovaraše: Otac moj dosle čini, i ja činim.
18 I zato još više gledahu Jevreji da Ga ubiju što ne samo kvaraše subotu nego i Ocem svojim nazivaše Boga i gradjaše se jednak Bogu.
19 A Isus odgovarajući reče im: Zaista, zaista vam kažem: Sin ne može ništa činiti sam od sebe nego šta vidi da Otac čini; jer šta On čini ono i Sin čini onako;
20 Jer Otac Sina ljubi, i sve Mu pokazuje što sam čini; i pokazaće Mu veća dela od ovih da se vi čudite.
21 Jer kao što Otac podiže mrtve i oživljuje, tako i Sin koje hoće oživljuje.
22 Jer Otac ne sudi nikome, nego sav sud dade Sinu,
23 Da svi poštuju Sina kao što Oca poštuju. Ko ne poštuje Sina ne poštuje Oca koji Ga je poslao.
24 Zaista, zaista vam kažem: Ko moju reč sluša i veruje Onome koji je mene poslao, ima život večni, i ne dolazi na sud, nego je prešao iz smrti u život.
25 Zaista, zaista vam kažem: Ide čas i već je nastao, kad će mrtvi čuti glas Sina Božijeg, i čuvši oživeti.
26 Jer kao što Otac ima život u sebi, tako dade i Sinu da ima život u sebi;
27 I dade Mu vlast da i sud čini, jer je Sin čovečiji.
28 Ne divite se ovome, jer ide čas u koji će svi koji su u grobovima čuti glas Sina Božijeg,
29 I izići će koji su činili dobro u vaskrsenje života, a koji su činili zlo u vaskrsenje suda.
30 Ja ne mogu ništa činiti sam od sebe; kako čujem onako sudim, i sud je moj pravedan; jer ne tražim volje svoje nego volju Oca koji me je poslao.
31 Ako ja svedočim za sebe, svedočanstvo moje nije istinito.
32 Ima drugi koji svedoči za mene; i znam da je istinito svedočanstvo što svedoči za mene.
33 Vi poslaste k Jovanu, i posvedoči vam za istinu;
34 A ja ne primam svedočanstva od čoveka, nego ovo govorim da se vi spasete.
35 On beše videlo koje goraše i svetljaše, a vi se hteste malo vremena radovati njegovom svetljenju.
36 Ali ja imam svedočanstvo veće od Jovanova; jer poslovi koje mi dade Otac da ih svršim, ovi poslovi koje ja radim svedoče za mene da me Otac posla.
37 I Otac koji me posla sam svedoči za mene. Ni glas Njegov kad čuste ni lice Njegovo videste.
38 I reč Njegovu nemate u sebi da stoji; jer vi ne verujete Onome koga On posla.
39 Pregledajte pisma, jer vi mislite da imate u njima život večni; i ona svedoče za mene.
40 I nećete da dodjete k meni da imate život.
41 Ja ne primam slave od ljudi.
42 Nego vas poznajem da ljubavi Božije nemate u sebi.
43 Ja dodjoh u ime Oca svog i ne primate me; ako drugi dodje u ime svoje, njega ćete primiti.
44 Kako vi možete verovati kad primate slavu jedan od drugog, a slave koja je od jedinog Boga ne tražite?
45 Ne mislite da ću vas tužiti Ocu; ima koji vas tuži, Mojsije, u koga se vi uzdate.
46 Jer da ste verovali Mojsiju tako biste verovali i meni; jer on pisa za mene.
47 A kad njegovim pismima ne verujete kako ćete verovati mojim rečima?