Jovanu

поглавље 20

A u prvi dan nedelje dodje Marija Magdalina na grob rano, još dok se ne beše rasvanulo, i vide da je kamen odvaljen od groba.
2 Onda otrča, i dodje k Simonu Petru i k drugom učeniku koga ljubljaše Isus, i reče im: Uzeše Gospoda iz groba; i ne znamo gde Ga metnuše.
3 A Petar izidje i drugi učenik, i podjoše ka grobu.
4 Trčahu, pak, oba zajedno, i drugi učenik trčaše brže od Petra, i dodje pre ka grobu.
5 I nadvirivši se vide haljine gde leže; ali ne udje.
6 Dodje, pak, Simon Petar za njim, i udje u grob, i vide haljine same gde leže,
7 I ubrus koji beše na glavi Njegovoj ne s haljinama da leži nego osobito savit na jednom mestu.
8 Tada, dakle, udje i drugi učenik koji najpre dodje ka grobu, i vide i verova.
9 Jer još ne znaše pisma da Njemu valja ustati iz mrtvih.
10 Onda otidoše opet učenici kućama.
11 A Marija stajaše napolju kod groba i plakaše. I kad plakaše nadviri se nad grob,
12 I vide dva andjela u belim haljinama gde sede jedan čelo glave a jedan čelo nogu gde beše ležalo telo Isusovo.
13 I rekoše joj oni: Ženo! Što plačeš? Reče im: Uzeše Gospoda mog, i ne znam gde Ga metnuše.
14 I ovo rekavši obazre se natrag, i vide Isusa gde stoji, i ne znaše da je Isus.
15 Isus joj reče: Ženo! Što plačeš? Koga tražiš? A ona misleći da je vrtlar reče Mu: Gospodine! Ako si Ga ti uzeo kaži mi gde si Ga metnuo, i ja ću Ga uzeti.
16 Isus joj reče: Marija! A ona obazrevši se reče Mu: Ravuni! Koje znači učitelju.
17 Reče joj Isus: Ne dohvataj se do mene, jer se još ne vratih k Ocu svom; nego idi k braći mojoj, i kaži im: Vraćam se k Ocu svom i Ocu vašem, i Bogu svom i Bogu vašem.
18 A Marija Magdalina otide, i javi učenicima da vide Gospoda i kaza joj ovo.
19 A kad bi uveče, onaj prvi dan nedelje, i vrata behu zatvorena gde se behu učenici skupili od straha jevrejskog, dodje Isus i stade na sredu i reče im: Mir vam.
20 I ovo rekavši pokaza im ruke i rebra svoja. Onda se učenici obradovaše videvši Gospoda.
21 A Isus im reče opet: Mir vam; kao što Otac posla mene, i ja šaljem vas.
22 I ovo rekavši dunu, i reče im: Primite Duh Sveti.
23 Kojima oprostite grehe, oprostiće im se; i kojima zadržite, zadržaće se.
24 A Toma, koji se zove Blizanac, jedan od dvanaestorice, ne beše onde sa njima kad dodje Isus.
25 A drugi mu učenici govorahu: Videsmo Gospoda. A on im reče: Dok ne vidim na rukama Njegovim rana od klina, i ne metnem prsta svog u rane od klina, i ne metnem ruke svoje u rebra Njegova, neću verovati.
26 I posle osam dana opet behu učenici Njegovi unutra, i Toma s njima. Dodje Isus kad behu vrata zatvorena, i stade medju njima i reče: Mir vam.
27 Potom reče Tomi: Pruži prst svoj amo i vidi ruke moje; i pruži ruku svoju i metni u rebra moja, i ne budi neveran nego veran.
28 I odgovori Toma i reče Mu: Gospod moj i Bog moj.
29 Isus mu reče: Pošto me vide verovao si; blago onima koji ne videše i verovaše.
30 A i mnoga druga čudesa učini Isus pred učenicima svojim koja nisu pisana u knjizi ovoj.
31 A ova se napisaše, da verujete da Isus jeste Hristos, Sin Božji, i da verujući imate život u ime Njegovo.