Jovanu

поглавље 1

U početku beše Reč, i Reč beše u Boga, i Bog beše Reč.
2 Ona beše u početku u Boga.
3 Sve je kroz Nju postalo, i bez Nje ništa nije postalo što je postalo.
4 U Njoj beše život, i život beše videlo ljudima.
5 I Videlo se svetli u tami, i tama Ga ne obuze.
6 Posla Bog čoveka po imenu Jovana.
7 Ovaj dodje za svedočanstvo da svedoči za Videlo da svi veruju kroza nj.
8 On ne beše Videlo, nego da svedoči za Videlo.
9 Beše Videlo istinito koje obasjava svakog čoveka koji dolazi na svet.
10 Na svetu beše, i svet kroza Nj posta, i svet Ga ne pozna.
11 K svojima dodje, i svoji Ga ne primiše.
12 A koji Ga primiše dade im vlast da budu sinovi Božiji, koji veruju u ime Njegovo,
13 Koji se ne rodiše od krvi, ni od volje telesne, ni od volje muževlje, nego od Boga.
14 I reč postade telo i useli se u nas puno blagodati i istine; i videsmo slavu Njegovu, slavu, kao Jedinorodnoga od Oca.
15 Jovan svedoči za Njega i viče govoreći: Ovaj beše za koga rekoh: Koji za mnom ide preda mnom postade, jer pre mene beše.
16 I od punine Njegove mi svi uzesmo blagodat za blagodaću.
17 Jer se zakon dade preko Mojsija, a blagodat i istina postade od Isusa Hrista.
18 Boga niko nije video nikad: Jedinorodni Sin koji je u naručju Očevom, On Ga javi.
19 I ovo je svedočanstvo Jovanovo kad poslaše Jevreji iz Jerusalima sveštenike i Levite da ga zapitaju: Ko si ti?
20 I on prizna, i ne zataji, i prizna: Ja nisam Hristos.
21 I zapitaše ga: Ko si dakle? Jesi li Ilija? I reče: Nisam. Jesi li prorok? I odgovori: Nisam.
22 A oni mu rekoše: Ko si? Da možemo kazati onima što su nas poslali: Šta kažeš za sebe?
23 Reče: Ja sam glas onog što viče u pustinji: Poravnite put Gospodnji; kao što kaza Isaija prorok.
24 I behu poslanici od fariseja,
25 I zapitaše ga govoreći mu: Zašto, dakle, krštavaš kad ti nisi Hristos ni Ilija ni prorok?
26 Odgovori im Jovan govoreći: Ja krštavam vodom a medju vama stoji koga vi ne znate.
27 On je Onaj što će doći za mnom, koji beše preda mnom; kome ja nisam dostojan odrešiti remen na obući Njegovoj.
28 Ovo bi u Vitaniji preko Jordana gde Jovan krštavaše.
29 A sutradan vide Jovan Isusa gde ide k njemu, i reče: Gle, jagnje Božije koje uze na se grehe sveta.
30 Ovo je Onaj za koga ja rekoh: Za mnom ide čovek koji preda mnom postade, jer pre mene beše.
31 I ja Ga ne znadoh: nego da se javi Izrailju zato ja dodjoh da krstim vodom.
32 I svedoči Jovan govoreći: Videh Duha gde silazi s neba kao golub i stade na Njemu.
33 I ja Ga ne znadoh; nego Onaj koji me posla da krstim vodom On mi reče: Na koga vidiš da silazi Duh i stoji na Njemu to je Onaj koji će krstiti Duhom Svetim.
34 I ja videh i zasvedočih da je ovaj Sin Božji.
35 A sutradan, opet, stajaše Jovan i dvojica od učenika njegovih,
36 I videvši Isusa gde ide, reče: Gle, jagnje Božije.
37 I čuše ga oba učenika kad govoraše, i otidoše za Isusom.
38 A Isus obazrevši se i videvši ih gde idu za Njim, reče im: Šta ćete? A oni Mu rekoše: Ravi! (koje znači: učitelju) gde stojiš?
39 I reče im: Dodjite i vidite. I otidoše, i videše gde stajaše; i ostaše u Njega onaj dan. A beše oko devetog sahata.
40 A jedan od dvojice koji čuše od Jovana i idjahu za Njim beše Andrija, brat Simona Petra;
41 On nadje najpre brata svog Simona, i reče mu: Mi nadjosmo Mesiju, koje znači Hristos.
42 I dovede ga k Isusu. A Isus pogledavši na nj reče: Ti si Simon, sin Jonin; ti ćeš se zvati Kifa, koje znači Petar.
43 A sutradan namisli izići u Galileju, i nadje Filipa, i reče mu: Hajde za mnom.
44 A Filip beše iz Vitsaide, iz grada Andrijinog i Petrovog.
45 Filip nadje Natanaila, i reče mu: Za koga Mojsije u zakonu pisa i proroci, nadjosmo Ga, Isusa sina Josifova iz Nazareta.
46 I reče mu Natanailo: Iz Nazareta može li biti šta dobro? Reče mu Filip: Dodji i vidi.
47 A Isus videvši Natanaila gde ide k Njemu reče za njega: Evo pravog Izrailjca u kome nema lukavstva.
48 Reče Mu Natanailo: Kako me poznaješ? Odgovori Isus i reče mu: Pre nego te pozva Filip videh te kad beše pod smokvom.
49 Odgovori Natanailo i reče Mu: Ravi! Ti si Sin Božiji, Ti si Car Izrailjev.
50 Odgovori Isus i reče mu: Što ti kazah da te videh pod smokvom zato veruješ; videćeš više od ovog.
51 I reče mu: Zaista, zaista vam kažem: Odsele ćete videti nebo otvoreno i andjele Božije gde se penju i silaze k Sinu čovečijem.