Jeremija

поглавље 5

Prodjite po ulicama jerusalimskim, i vidite sada i razberite i potražite po ulicama njegovim, hoćete li naći čoveka, ima li ko da čini što je pravo i da traži istinu, pa ću oprostiti.
2 Ako i govore: Tako da je živ Gospod! Opet se krivo kunu.
3 Gospode! Ne gledaju li oči Tvoje na istinu! Biješ ih, ali ih ne boli; satireš ih, ali neće da prime nauke, tvrdje im je lice od kamena, neće da se obrate.
4 I ja rekoh: Siromasi su, ludo rade, jer ne znaju put Gospodnji, zakon Boga svog.
5 Idem k vlasteljima, i njima ću govoriti, jer oni znaju put Gospodnji, zakon Boga svog; ali i oni izlomiše jaram, pokidaše sveze.
6 Za to će ih pobiti lav iz šume, vuk će ih večernji potrti, ris će vrebati kod gradova njihovih, ko god izidje iz njih biće rastrgnut, jer je mnogo greha njihovih i silni su odmeti njihovi.
7 Kako ću ti oprostiti to? Sinovi tvoji ostaviše mene, i kunu se onima koji nisu bogovi. Kako ih nasitih, stadoše činiti preljubu, i u kuću kurvinu stiču se gomilom.
8 Jutrom su kad ustaju kao tovni konji, svaki rže za ženom bližnjeg svog.
9 Za to li neću pohoditi? Veli Gospod, i duša moja neće li se osvetiti takvom narodu?
10 Izadjite mu na zidove i razvalite, ali nemojte sasvim zatrti, skinite mu prevornice, jer nisu Gospodnje.
11 Jer me sasvim izneveri dom Izrailjev i dom Judin, veli Gospod.
12 Udariše u bah Gospodu i rekoše: Nije tako, neće nas zlo zadesiti, i nećemo videti mača ni gladi.
13 A ti proroci otići će u vetar, i reči nema u njima, njima će biti tako.
14 Zato ovako veli Gospod Gospod nad vojskama: Kad tako govorite, evo ja ću učiniti da reči moje u ustima tvojim budu kao oganj, a ovaj narod drva, te će ih spaliti.
15 Gle, ja ću dovesti na vas narod iz daleka, dome Izrailjev, veli Gospod, narod jak, narod star, narod kome jezika nećeš znati niti ćeš razumeti šta govori;
16 Kome je tul kao grob otvoren, svi su jaki.
17 I poješće letinu tvoju i hleb tvoj, što sinovi tvoji i kćeri tvoje hteše jesti, poješće ovce tvoje i goveda tvoja, poješće vinovu lozu tvoju i smokve tvoje, i mačem će zatrti tvrde gradove tvoje u koje se uzdaš.
18 Ali ni tada, veli Gospod, neću vas sasvim zatrti.
19 Jer kad kažete: Zašto nam čini Gospod Bog naš sve ovo? Tada im reci: Kako ostaviste mene i služiste tudjim bogovima u zemlji svojoj, tako ćete služiti tudjincima u zemlji koja nije vaša.
20 Javite ovo u domu Jakovljevom, i oglasite u Judi, govoreći:
21 Čujte ovo, ludi i bezumni narode, koji imate oči, a ne vidite, koji imate uši, a ne čujete.
22 Mene li se nećete bojati? Veli Gospod; od mene li nećete drhtati? Koji postavih pesak moru za medju večnom naredbom, i neće preći preko nje; ako mu i ustaju vali, neće nadjačati, ako i buče, neće je preći.
23 Ali je u naroda ovog srce uporno i nepokorno; odstupiše i otidoše.
24 Niti rekoše u srcu svom: Bojmo se Gospoda Boga svog, koji nam daje dažd rani i pozni na vreme, i čuva nam nedelje odredjene za žetvu.
25 Bezakonja vaša odvraćaju to, i gresi vaši odbijaju dobro od vas.
26 Jer se nalaze u narodu mom bezbožnici, koji vrebaju kao ptičari kad se pritaje, meću zamke da hvataju ljude.
27 Kao krletka puna ptica tako su kuće njihove pune prevare; zato postaše veliki i obogatiše.
28 Ugojiše se, sjaju se, mimoilaze zlo, ne čine pravde ni siročetu, i opet im je dobro, i ne daju pravice ubogima.
29 Zato li neću pohoditi? Veli Gospod, i duša moja neće li se osvetiti takvom narodu?
30 Čudo i strahota biva u zemlji.
31 Proroci prorokuju lažno, i sveštenici gospoduju preko njih, i narodu je mom to milo. A šta ćete raditi na posledak?