Jeremija

поглавље 11

Reč koja dodje Jeremiji od Gospoda govoreći:
2 Slušajte reči ovog zaveta, i kazujte ljudima Judinim i stanovnicima jerusalimskim.
3 I reci im: Ovako veli Gospod Bog Izrailjev: Proklet da je ko ne posluša reči ovog zaveta,
4 Koji zapovedih ocima vašim kad ih izvedoh iz zemlje misirske, iz peći gvozdene, govoreći: Slušajte glas moj i tvorite ovo sve kako vam zapovedam, pa ćete mi biti narod i ja ću vam biti Bog,
5 Da bih ispunio zakletvu kojom se zakleh ocima vašim da ću im dati zemlju u kojoj teče mleko i med, kako se vidi danas. A ja odgovorih i rekoh: Amin, Gospode.
6 Po tom reče mi Gospod: Kazuj sve ove reči po gradovima Judinim i po ulicama jerusalimskim govoreći: Slušajte reči ovog zaveta, i izvršujte ih.
7 Jer tvrdo zasvedočavah ocima vašim od kad ih izvedoh iz zemlje misirske do danas, zarana jednako govoreći: Slušajte glas moj.
8 Ali ne poslušaše i ne prignuše uha svog, nego hodiše svaki za mislima zlog srca svog; za to pustih na njih sve reči ovog zaveta, koji zapovedih da vrše, a oni ne vršiše.
9 Tada mi reče Gospod: Buna je medju ljudima Judinim i stanovnicima jerusalimskim.
10 Vratili su se na bezakonja starih svojih, koji ne hteše slušati moje reči, i idu za drugim bogovima, te im služe; dom Izrailjev i dom Judin pokvariše zavet moj, koji učinih s ocima njihovim.
11 Zato ovako veli Gospod: Evo, ja ću pustiti na njih zlo, iz kog neće moći izaći, i vapiće k meni, ali ih neću uslišiti.
12 Tada će gradovi Judini i stanovnici jerusalimski ići i vapiti k bogovima kojima kade, ali im neće pomoći u nevolji njihovoj.
13 Jer imaš bogova, Juda, koliko gradova, i koliko ima ulica u Jerusalimu, toliko podigoste oltara sramotnih, oltara da kadite Valu.
14 Ti se dakle ne moli za taj narod, i ne podiži vike ni molbe za njih, jer ih neću uslišiti kad zavape k meni u nevolji svojoj.
15 Šta će mili moj u domu mom, kad čini grdilo s mnogima, i sveto meso otide od tebe, i veseliš se kad zlo činiš?
16 Gospod te nazva maslinom zelenom, lepom radi dobrog roda; ali s hukom velikog vetra raspali oganj oko nje, i grane joj se polomiše.
17 Jer Gospod nad vojskama, koji te je posadio, izreče zlo po te, za zloću doma Izrailjevog i doma Judinog, koju činiše medju sobom da bi me razgnevili kadeći Valu.
18 Gospod mi objavi, te znam; Ti mi pokaza dela njihova.
19 A ja bejah kao jagnje i tele koje se vodi na klanje, jer ne znah da se dogovaraju na me: Oborimo drvo s rodom njegovim, i istrebimo ga iz zemlje živih, da mu se ime ne spominje više.
20 Ali, Gospode nad vojskama, Sudijo pravedni, koji ispituješ bubrege i srce, daj da vidim osvetu Tvoju na njima, jer Tebi kazah parbu svoju.
21 Zato ovako veli Gospod za Anatoćane, koji traže dušu tvoju govoreći: Ne prorokuj u ime Gospodnje, da ne pogineš od naših ruku;
22 Zato ovako veli Gospod nad vojskama: Evo, ja ću ih pohoditi; mladići će njihovi izginuti od mača, sinovi njihovi i kćeri njihove izginuće od gladi.
23 I neće biti od njih ostatka; jer ću pustiti zlo na Anatoćane kad ih pohodim.