Jeremija

поглавље 2

Opet mi dodje reč Gospodnja govoreći:
2 Idi i viči Jerusalimu da čuje i govori: Ovako veli Gospod: Opominjem te se po milosti u mladosti tvojoj i po ljubavi o veridbi tvojoj, kad idjaše za mnom po pustinji, i po zemlji gde se ne seje.
3 Izrailj beše svetinja Gospodu i prvina od rodova Njegovih; koji je jedjahu svi behu krivi, zlo dolažaše na njih, veli Gospod.
4 Čujte reč Gospodnju, dome Jakovljev i sve porodice doma Izrailjevog.
5 Ovako veli Gospod: Kakvu nepravdu nadjoše oci vaši u mene, te odstupiše od mene, i pristaše za ništavilom, i postaše ništavi?
6 I ne rekoše: Gde je Gospod koji nas je izveo iz zemlje misirske, koji nas je vodio po pustinji, po zemlji pustoj i punoj propasti, po zemlji suvoj i gde je sen smrtni, po zemlji preko koje niko nije hodio i u kojoj niko nije živeo?
7 I kad vas dovedoh u zemlju rodnu da jedete rod njen i dobra njena, došavši oskvrniste zemlju moju i od nasledstva mog načiniste gad.
8 Sveštenici ne rekoše: Gde je Gospod? I koji se bave zakonom ne poznaše me, i pastiri odustaše me, i proroci prorokovaše Valom i idoše za stvarima zaludnim.
9 Za to ću se još preti s vama, veli Gospod, i sa sinovima sinova vaših preću se.
10 Jer prodjite ostrva kitimska i vidite i pošljite u Kidar, i razgledajte dobro, i vidite, je li bilo takvo šta:
11 Je li koji narod promenio bogove, ako i nisu bogovi? A moj narod promeni slavu svoju na stvar zaludnu.
12 Čudite se tome, nebesa, i zgrozite se i upropastite se! Veli Gospod.
13 Jer dva zla učini moj narod: ostaviše mene, izvor žive vode, i iskopaše sebi studence, studence isprovaljivane, koji ne mogu da drže vode.
14 Je li Izrailj rob? Je li rob u kući rodjen? Zašto posta grabež?
15 Rikaše na nj lavići i dizaše glas svoj, i obratiše zemlju njegovu u pustoš; gradovi su mu popaljeni, te nema nikoga da živi u njima.
16 I sinovi nofski i tafneski opasoše ti teme.
17 Nisi li to sam sebi učinio ostavivši Gospoda Boga svog kad te vodjaše putem?
18 A sada šta će ti put misirski da piješ vode siorske? Šta li će ti put asirski da piješ vode iz reke?
19 Tvoja će te zloća pokarati i tvoje će te odmetanje prekoriti. Poznaj dakle i vidi da je zlo i gorko što si ostavio Gospoda Boga svog i što nema straha mog u tebi, veli Gospod Gospod nad vojskama.
20 Jer davno izlomih jaram tvoj i raskidoh sveze tvoje, i ti reče: Neću biti sluga; a na svaki visoki hum i pod svako zeleno drvo ideš da se kurvaš.
21 Ja te posadih, lozu izabranu, sve seme istinito; pa kako mi se promeni i izmetnu se odvoda od tudje loze?
22 Da se izmiješ salitrom i uzmeš mnogo sapuna, opet će se poznavati bezakonje tvoje preda mnom, veli Gospod Gospod.
23 Kako možeš reći: Nisam se oskvrnio, nisam išao za Valima? Pogledaj put svoj po dolu; poznaj šta si učinila, brza kamilo, koja ostavljaš znake na svojim putevima.
24 Kao divlja magarica, koja je navikla na pustinju i po želji duše svoje vuče u se vetar, kad navali, ko će je vratiti? Koji je traže neće se umoriti, naći će je u mesecu njenom.
25 Čuvaj nogu svoju, da nije bosa, i grlo svoje, da ne žedni. Ali ti veliš: Od toga nema ništa; ne, jer ljubim tudje, i za njima ću ići.
26 Kao što se lupež posrami kad se uhvati, tako će se posramiti dom Izrailjev, oni, carevi njihovi, knezovi njihovi, i sveštenici njihovi i proroci njihovi,
27 Koji govore drvetu: Ti si otac moj; i kamenu: Ti si me rodio; jer mi okrenuše ledja, a ne lice; a kad su u nevolji govore: Ustani i izbavi nas.
28 A gde su bogovi tvoji koje si načinio sebi? Neka ustanu, ako te mogu izbaviti kad si u nevolji, jer imaš, Juda, bogova koliko gradova.
29 Zašto hoćete da se pravdate sa mnom? Vi ste se svi odmetnuli od mene, veli Gospod.
30 Uzalud bih sinove vaše, ne primiše nauke; mač vaš proždre proroke vaše kao lav koji davi.
31 O rode! Vidite reč Gospodnju; bejah li pustinja Izrailju ili mračna zemlja? Zašto govori moj narod: Gospodari smo, nećemo više doći k tebi?
32 Zaboravlja li devojka svoj nakit i nevesta ures svoj? A narod moj zaboravi me toliko dana da im nema broja.
33 Zašto govoriš da je dobar tvoj put tražeći šta ljubiš? Pa si i nevaljale žene naučio svojim putevima.
34 I još na skutovima tvojim nalazi se krv siromaha pravih; ne nalazim kopajući, nego je na svima njima.
35 A ti govoriš: Nisam kriv, gnev se Njegov odvratio od mene. Evo ja ću se preti s tobom što govoriš: Nisam zgrešio.
36 Zašto trčkaš tako menjajući svoj put? Posramićeš se od Misirca kako si se posramio od Asirca.
37 Otići ćeš i odatle s rukama nad glavom svojom, jer Gospod odbacuje uzdanice tvoje, i nećeš biti srećan u njima.