1. Korinćanima

поглавље 14

Držite se ljubavi, a starajte se za duhovne darove, a osobito da prorokujete.
2 Jer koji govori jezike, ne govori ljudima nego Bogu: jer niko ne sluša, a on duhom govori tajne.
3 A koji prorokuje govori ljudima za popravljanje i utehu i utvrdjenje.
4 Jer koji govori jezike sebe popravlja, a koji prorokuje crkvu popravlja.
5 Ali ja bih hteo da vi svi govorite jezike, a još više da prorokujete: jer je veći onaj koji prorokuje negoli koji govori jezike, već ako ko kazuje, da se crkva popravlja.
6 A sad, braćo, ako dodjem k vama jezike govoreći, kakvu ću korist učiniti ako vam ne govorim ili u otkrivenju, ili u razumu, ili u proroštvu, ili u nauci?
7 Kao neke stvari bezdušne koje daju glas, bila svirala ili gusle, ako različan glas ne daju, kako će se razumeti šta se svira ili gudi?
8 Jer ako truba da nerazgovetan glas, ko će se pripraviti na boj?
9 Tako i vi ako nerazumljivu reč kažete jezikom, kako će se razumeti šta govorite? Jer ćete govoriti u vetar.
10 Ima na svetu Bog zna koliko različnih glasova, ali nijedan nije bez značenja.
11 Ako dakle ne znam silu glasa, biću nemac onom kome govorim, i onaj koji govori biće meni nemac.
12 Tako i vi, budući da se starate za duhovne darove, gledajte da budete onima bogati koji su na popravljanje crkve.
13 Zato, koji govori jezikom neka se moli Bogu da kazuje.
14 Jer ako se jezikom molim Bogu, moj se duh moli, a um je moj bez ploda.
15 Šta će se dakle činiti? Moliću se Bogu duhom, a moliću se i umom; hvaliću Boga duhom, a hvaliću i umom.
16 Jer kad blagosloviš duhom kako će onaj koji stoji mesto prostaka reći "Amin" po tvom blagoslovu, kad ne zna šta govoriš?
17 Ti dobro zahvaljuješ, ali se drugi ne popravlja.
18 Hvala Bogu mom što govorim jezike većma od svih vas.
19 Ali u crkvi volim pet reči umom svojim reći, da se i drugi pomognu, nego hiljadu reči jezikom.
20 Braćo! Ne budite deca umom, nego pakošću detinjite, a umom budite savršeni.
21 U zakonu piše: Drugim jezicima i drugim usnama govoriću narodu ovom, i ni tako me neće poslušati, govori Gospod.
22 Zato su jezici za znak ne onima koji veruju, nego koji ne veruju; a proroštvo ne onima koji ne veruju, nego koji veruju.
23 Ako se dakle skupi crkva sva na jedno mesto, i svi uzgovorite jezicima, a dodju i prostaci, ili nevernici, neće li reći da ste poludeli?
24 A ako svi prorokuju, i dodje kakav nevernik ili prostak, bude pokaran od svih i sudjen od svih.
25 I tako tajne srca njegovog bivaju javljene, i tako padnuvši ničice pokloniće se Bogu, i kazaće da je zaista Bog s vama.
26 Šta će se dakle činiti, braćo? Kad se sabirate svaki od vas ima psalam, ima nauku, ima jezik, ima otkrivenje, ima kazivanje; a sve da biva na popravljanje.
27 Ako ko govori jezikom, ili po dvojica, ili najviše po trojica i to poredom; a jedan da kazuje.
28 Ako li ne bude nikoga da kazuje, neka ćuti u crkvi, a sebi neka govori i Bogu.
29 A proroci dva ili tri neka govore, i drugi neka rasudjuju.
30 Ako li se otkrije šta drugom koji sedi, neka čeka dok prvi ućuti.
31 Jer možete prorokovati svi, jedan po jedan, da se svi uče i svi da se teše.
32 I duhovi proročki pokoravaju se prorocima;
33 Jer Bog nije Bog bune, nego mira, kao po svim crkvama svetih.
34 Žene vaše da ćute u crkvama; jer se njima ne dopusti da govore, nego da slušaju, kao što i zakon govori.
35 Ako li hoće čemu da se nauče, kod kuće muževe svoje neka pitaju; jer je ružno ženi da govori u crkvi.
36 Eda li od vas reč Božija izidje? Ili samim vama dodje?
37 Ako ko misli da je prorok ili duhovan, neka razume šta vam pišem, jer su Gospodnje zapovesti.
38 Ako li ko ne razume, neka ne razume.
39 Zato, braćo moja, starajte se da prorokujete, i ne zabranjujte govoriti jezicima.
40 A sve neka biva pošteno i uredno.