1. Korinćanima

поглавље 11

Ugledajte se na mene, kao i ja na Hrista.
2 Hvalim vas pak, braćo, što sve moje pamtite i držite zapovesti kao što vam predadoh.
3 Ali hoću da znate da je svakome mužu glava Hristos; a muž je glava ženi; a Bog je glava Hristu.
4 Svaki muž koji se s pokrivenom glavom moli Bogu ili prorokuje, sramoti glavu svoju.
5 I svaka žena koje se gologlava moli Bogu ili prorokuje, sramoti glavu svoju; jer je svejedno kao da je obrijana.
6 Ako se, dakle, ne pokriva žena, neka se striže; ako li je ružno ženi strići se ili brijati se, neka se pokriva.
7 Ali muž da ne pokriva glavu, jer je obličje i slava Božija; a žena je slava muževlja.
8 Jer nije muž od žene nego žena od muža.
9 Jer muž nije sazdan žene radi nego žena muža radi.
10 Zato žena treba da ima vlast na glavi, andjela radi.
11 Ali niti je muž bez žene ni žena bez muža u Gospodu.
12 Jer kako je žena od muža, tako je i muž iz žene; a sve je od Boga.
13 Sami medju sobom sudite je li lepo da se žena gologlava moli Bogu?
14 Ili ne uči li vas i sama priroda da je mužu sramota ako gaji dugačku kosu;
15 A ženi je slava ako gaji dugačku kosu? Jer joj je kosa dana mesto pokrivala.
16 Ako li je ko svadljiv, mi takav običaj nemamo, niti crkve Božije.
17 Ali ovo zapovedajući ne hvalim da se ne na bolje nego na gore sabirate.
18 Prvo dakle kad se sabirate u crkvu, čujem da imaju raspre medju vama, i nešto verujem od ovog.
19 Jer treba i jeresi da budu medju vama, da se pokažu pošteni koji su medju vama.
20 A kad se skupite na jedno mesto, ne jede se večera Gospodnja.
21 Jer svaki svoju večeru uzme najpre i jede, i tako jedan gladuje a drugi se opija.
22 Eda li dakle nemate kuća da jedete i pijete? Ili ne marite za crkvu Božiju, i sramotite one koji nemaju? Šta ću vam reći? Hoću li vas pohvaliti za to? Neću.
23 Jer ja primih od Gospoda šta vam i predadoh, da Gospod Isus onu noć u koju bivaše predan uze hleb.
24 I zahvalivši prelomi i reče: Uzmite, jedite, ovo je telo moje koje se za vas lomi; ovo činite meni za spomen.
25 Tako i čašu, po večeri, govoreći: Ova je čaša novi zavet u mojoj krvi; ovo činite, kad god pijete, meni za spomen.
26 Jer kad god jedete ovaj hleb i čašu ovu pijete, smrt Gospodnju obznanjujete, dokle ne dodje.
27 Tako koji nedostojno jede ovaj hleb ili pije čašu Gospodnju, kriv je telu i krvi Gospodnjoj.
28 Ali čovek da ispituje sebe, pa onda od hleba da jede i od čaše da pije;
29 Jer koji nedostojno jede i pije, sud sebi jede i pije, ne razlikujući tela Gospodnjeg.
30 Zato su medju vama mnogi slabi i bolesni, i dovoljno ih spavaju.
31 Jer kad bismo sebe rasudjivali, ne bismo osudjeni bili.
32 Ali kad smo sudjeni, nakazuje nas Gospod, da se ne osudimo sa svetom.
33 Zato, braćo moja, kad se sastajete da jedete, iščekujte jedan drugog.
34 Ako li je ko gladan, neka jede kod kuće, da se na greh ne sastajete. A za ostalo urediću kad dodjem.