Dela apostolska

поглавље 23

A Pavle pogledavši na skupštinu reče: Ljudi braćo! Ja sa svom dobrom savesti živeh pred Bogom do samog ovog dana.
2 A poglavar sveštenički Ananija zapovedi onima što stajahu kod njega da ga biju po ustima.
3 Tada mu reče Pavle: Tebe će Bog biti, zide okrečeni! I ti sediš te mi sudiš po zakonu, a prestupajući zakon zapovedaš da me biju.
4 A oni što stajahu naokolo rekoše: Zar psuješ Božjeg poglavara svešteničkog?
5 A Pavle reče: Ne znadoh, braćo, da je poglavar sveštenički, jer stoji napisano: Starešini naroda svog da ne govoriš ružno.
6 A znajući Pavle da je jedan deo sadukeja a drugi fariseja povika na skupštini: Ljudi braćo! Ja sam farisej i sin farisejev: za nadu i za vaskrsenje iz mrtvih doveden sam na sud.
7 A kad on ovo reče, postade raspra medju sadukejima i farisejima, i razdeli se narod.
8 Jer sadukeji govore da nema vaskrsenja, ni andjela ni duha; a fariseji priznaju oboje.
9 I postade velika vika, i ustavši književnici od strane farisejske prepirahu se medju sobom govoreći: Nikakvo zlo ne nalazimo na ovom čoveku; ako li mu govori duh ili andjeo, da se ne suprotimo Bogu.
10 A kad posta raspra velika, pobojavši se vojvoda da Pavla ne raskinu, zapovedi da sidju vojnici i da ga otmu izmedju njih, i da ga odvedu u logor.
11 A onu noć stade Gospod pred njega i reče: Ne boj se, Pavle, jer kao što si svedočio za mene u Jerusalimu, tako ti valja i u Rimu svedočiti.
12 A kad bi dan, učiniše neki od Jevreja veće i zakleše se govoreći da neće ni jesti ni piti dokle ne ubiju Pavla.
13 A beše ih više od četrdeset koji ovu kletvu učiniše.
14 Ovi pristupivši ka glavarima svešteničkim i starešinama, rekoše: Kletvom zaklesmo se da nećemo ništa okusiti dok ne ubijemo Pavla;
15 Sad dakle vi sa saborom kažite vojvodi da ga sutra svede k vama, kao da biste hteli doznati bolje za njega; a mi smo gotovi da ga ubijemo pre nego se on približi.
16 A sin sestre Pavlove čuvši ovu zasedu dodje i udje u logor i kaza Pavlu.
17 A Pavle dozvavši jednog od kapetana reče: Ovo momče odvedi k vojvodi, jer ima nešto da mu kaže.
18 A on ga uze i dovede k vojvodi, i reče: Sužanj Pavle dozva me i zamoli da ovo momče dovedem k tebi koje ima nešto da ti govori.
19 A vojvoda uzevši ga za ruku, i otišavši nasamo, pitaše ga: Šta je što imaš da mi kažeš?
20 A ono reče: Jevreji dogovoriše se da te zamole da sutra svedeš Pavla k njima na skupštinu, kao da bi hteli bolje ispitati za njega;
21 Ali ti ih nemoj poslušati, jer ga čekaju od njih više od četrdeset ljudi koji su se zakleli da neće ni jesti ni piti dokle ga ne ubiju; i sad su gotovi, i čekaju tvoje obećanje.
22 A vojvoda onda otpusti momče zapovedivši mu: Nikom ne kazuj da si mi ovo javio.
23 I dozvavši dvojicu od kapetana reče: Pripravite mi dvesta vojnika da idu do Ćesarije, i sedamdeset konjika i dvesta strelaca, po trećem satu noći.
24 I neka dovedu konje da posade Pavla, i da ga prate do Filiksa sudije.
25 I napisa poslanicu u kojoj ovako govoraše:
26 Od Klaudija Lisije čestitom Filiksu pozdravlje.
27 Čoveka ovog uhvatiše Jevreji i hteše da ga ubiju; ja pak dodjoh s vojnicima i oteh ga doznavši da je Rimljanin.
28 I želeći doznati uzrok za koji ga krive svedoh ga na njihovu skupštinu.
29 Tada nadjoh da ga krive za pitanja zakona njihovog, a da nema nikakve krivice koja zaslužuje smrt ili okove.
30 I doznavši ja ugovor jevrejski o glavi ovog čoveka odmah ga poslah k tebi zapovedivši i suparnicima njegovim da pred tobom kažu šta imaju na nj. Zdrav budi!
31 A vojnici onda, kao što im se zapovedi, uzeše Pavla i odvedoše ga noću u Antipatridu.
32 A sutradan ostavivši konjike da idu s njim, vratiše se u logor.
33 A oni došavši u Ćesariju, predaše poslanicu sudiji i izvedoše Pavla preda nj.
34 A sudija pročitavši poslanicu zapita odakle je; i doznavši da je iz Kilikije
35 Reče: Ispitaću te kad suparnici tvoji dodju. I zapovedi da ga čuvaju u dvoru Irodovom.