Dela apostolska

поглавље 13

A u crkvi koja beše u Antiohiji behu neki proroci i učitelji, to jest: Varnava i Simeun koji se zvaše Nigar, i Lukije Kirinac, i Manail odgajeni s Irodom četvorovlasnikom, i Savle.
2 A kad oni služahu Gospodu i pošćahu, reče Duh Sveti: Odvojte mi Varnavu i Savla na delo na koje ih pozvah.
3 Tada postivši i pomolivši se Bogu metnuše ruke na njih, i otpustiše ih.
4 Ovi dakle poslani od Duha Svetog sidjoše u Seleukiju, i odande otploviše u Kipar.
5 I došavši u Salamin javiše reč Božju u zbornicama jevrejskim; a imahu i Jovana slugu.
6 A kad prodjoše ostrvo tja do Pafa, nadjoše nekakvog čoveka vračara, i lažnog proroka, Jevrejina, kome beše ime Varisus,
7 Koji beše s namesnikom Srdjem Pavlom, čovekom razumnim. Ovaj dozvavši Varnavu i Savla zaiska da čuje reč Božju.
8 A Elima vračar (jer to znači ime njegovo) stade im se suprotiti, gledajući da odvrati namesnika od vere.
9 A Savle koji se zvaše i Pavle, pun Duha Svetog pogledavši na nj
10 Reče: O napunjeni svakog lukavstva i svake pakosti, sine djavolji! Neprijatelju svake pravde! Zar ne prestaješ kvariti prave puteve Gospodnje?
11 I sad eto ruke Gospodnje na te, i da budeš slep da ne vidiš sunce za neko vreme. I ujedanput napade na nj mrak i tama, i pipajući tražaše vodju.
12 Tada namesnik, kad vide šta bi, verova, diveći se nauci Gospodnjoj.
13 A kad se Pavle sa svojim društvom odveze iz Pafa, dodjoše u Pergu pamfilijsku; a Jovan se odvoji od njih, i vrati se u Jerusalim.
14 A oni otišavši iz Perge dodjoše u Antiohiju pisidijsku, i ušavši u zbornicu u dan subotni sedoše.
15 A po čitanju zakona i proroka poslaše starešine zborničke k njima govoreći: Ljudi braćo! Ako je u vama reč utehe za narod, govorite.
16 A Pavle ustavši i mahnuvši rukom reče: Ljudi Izrailjci i koji se Boga bojite! Čujte.
17 Bog naroda ovog izabra oce naše, i podiže narod kad behu došljaci u zemlji misirskoj, i rukom visokom izvede ih iz nje.
18 I do četrdeset godina prehrani ih u pustinji.
19 I zatrvši sedam naroda u zemlji hananskoj na kocke razdeli im zemlju njihovu.
20 I potom na četiri stotine i pedeset godina dade im sudije do Samuila proroka.
21 I od tada iskaše cara, i dade im Bog Saula, sina Kisovog, čoveka od kolena Venijaminovog, za četrdeset godina.
22 I uklonivši njega podiže im Davida za cara, kome i reče svedočeći: Nadjoh Davida sina Jesejevog, čoveka po srcu mom, koji će ispuniti sve volje moje.
23 Od njegovog semena podiže Bog po obećanju Izrailju spasa Isusa;
24 Kad Jovan pred Njegovim dolaskom propoveda krštenje pokajanja svemu narodu Izrailjevom.
25 I kad svršivaše Jovan tečenje svoje, govoraše: Ko mislite da sam ja nisam ja; nego evo ide za mnom, kome ja nisam dostojan razrešiti remen na obući Njegovoj.
26 Ljudi braćo! Sinovi roda Avraamovog, i koji se medju vama Boga boje! Vama se posla reč ovog spasenja.
27 Jer oni što žive u Jerusalimu, i knezovi njihovi, ne poznaše Ovog i glasove proročke koji se čitaju svake subote, osudivši Ga izvršiše.
28 I ne našavši nijedne krivice smrtne moliše Pilata da Ga pogubi.
29 I kad svršiše sve što je pisano za Njega, skinuše Ga s drveta i metnuše u grob.
30 A Bog vaskrse Ga iz mrtvih.
31 I pokaziva se mnogo dana onima što izlaziše s Njim iz Galileje u Jerusalim, koji su sad svedoci Njegovi pred narodom.
32 I mi vam javljamo obećanje koje bi očevima našim da je ovo Bog ispunio nama, deci njihovoj, podignuvši Isusa;
33 Kao što je napisano i u drugom psalmu: Ti si moj Sin, ja Te danas rodih.
34 A da Ga iz mrtvih vaskrse da se više ne vrati u truljenje ovako kaže: Daću vam svetinju Davidovu vernu.
35 Zato i na drugom mestu govori: Nećeš dati da Tvoj Svetac vidi truljenje.
36 Jer David posluživši rodu svom po volji Božjoj umre, i metnuše ga kod otaca njegovih, i vide truljenje.
37 A kog Bog podiže ne vide truljenje.
38 Tako da vam je na znanje, ljudi braćo! Da se kroza Nj vama propoveda oproštenje greha.
39 I od svega, od čega se ne mogoste opravdati u zakonu Mojsijevom, opravdaće se u Njemu svaki koji veruje.
40 Gledajte dakle da ne dodje na vas ono što je kazano u prorocima:
41 Vidite, nemarljivi! I čudite se, i nek vas nestane; jer ja činim delo u vaše dane, delo koje nećete verovati ako vam ko uskazuje.
42 A kad izlažahu iz zbornice jevrejske, moljahu neznabošci da im se ove reči u drugu subotu govore.
43 A kad se sabor razidje, podjoše za Pavlom i za Varnavom mnogi od Jevreja i pobožnih došljaka; a oni govoreći im svetovahu ih da ostanu u blagodati Božjoj.
44 A u drugu subotu sabra se gotovo sav grad da čuju reči Božje.
45 A kad videše Jevreji narod, napuniše se zavisti, i govorahu protivno rečima Pavlovim nasuprot govoreći i huleći.
46 A Pavle i Varnava oslobodivši se rekoše: Vama je najpre trebalo da se govori reč Božja; ali kad je odbacujete, i sami se pokazujete da niste dostojni večnog života, evo se obrćemo k neznabošcima.
47 Jer nam tako zapovedi Gospod: Postavih te za videlo neznabošcima, da budeš spasenje do samog kraja zemlje.
48 A kad čuše neznabošci, radovahu se i slavljahu reč Božju, i verovahu koliko ih beše pripravljeno za život večni.
49 I reč se Božja raznošaše po svoj okolini.
50 Ali Jevreji podgovoriše pobožne i poštene žene i starešine gradske te podigoše gonjenje na Pavla i Varnavu, i isteraše ih iz svoje zemlje.
51 A oni otresavši na njih prah sa svojih nogu dodjoše u Ikoniju.
52 A učenici punjahu se radosti i Duha Svetog.