Poslovice

поглавље 9

Premudrost sazida sebi kuću, i otesa sedam stupova;
2 Pokla stoku svoju, rastvori vino svoje, i postavi sto svoj.
3 Posla devojke svoje, te zove svrh visina gradskih:
4 Ko je lud, neka se uvrati ovamo. I bezumnima veli:
5 Hodite, jedite hleba mog, i pijte vino koje sam rastvorila.
6 Ostavite ludost i bićete živi, i idite putem razuma.
7 Ko uči podsmevača, prima sramotu; i ko kori bezbožnika, prima rug.
8 Ne karaj podsmevača da ne omrzne na te; karaj mudra, i ljubiće te.
9 Kaži mudrome, i biće još mudriji; pouči pravednog, i znaće više.
10 Početak je mudrosti strah Gospodnji, i znanje je svetih stvari razum.
11 Jer će se mnom umnožiti dani tvoji i dodaće ti se godine životu.
12 Ako budeš mudar, sebi ćeš biti mudar; ako li budeš podsmevač, sam ćeš tegliti.
13 Žena bezumna plaha je, luda i ništa ne zna;
14 I sedi na vratima od kuće svoje na stolici, na visinama gradskim,
15 Te viče one koji prolaze, koji idu pravo svojim putem:
16 Ko je lud? Neka se uvrati ovamo. I bezumnom govori:
17 Voda je kradena slatka, i hleb je sakriven ugodan.
18 A on ne zna da su onde mrtvaci i u dubokom grobu da su zvanice njene.