Poslovice

поглавље 14

Mudra žena zida kuću svoju, a luda svojim rukama raskopava.
2 Ko hodi pravo, boji se Gospoda; a ko je opak na svojim putevima, prezire Ga.
3 U ustima je bezbožnikovim prut oholosti, a mudre čuvaju usta njihova.
4 Gde nema volova, čiste su jasle; a obilata je letina od sile volovske.
5 Istinit svedok ne laže, a lažan svedok govori laž.
6 Podsmevač traži mudrost, i ne nahodi je; a razumnom je znanje lako naći.
7 Idi od čoveka bezumnog, jer nećeš čuti pametne reči.
8 Mudrost je pametnog da pazi na put svoj, a bezumlje je bezumnih prevara.
9 Bezumnima je šala greh, a medju pravednima je dobra volja.
10 Srce svačije zna jad duše svoje; i u veselje njegovo ne meša se drugi.
11 Dom bezbožnički raskopaće se, a koliba pravednih cvetaće.
12 Neki se put čini čoveku prav, a kraj mu je put k smrti.
13 I od smeha boli srce, i veselju kraj biva žalost.
14 Puteva svojih nasitiće se ko je izopačenog srca, ali ga se kloni čovek dobar.
15 Lud veruje svašta, a pametan pazi na svoje korake.
16 Mudar se boji i uklanja se od zla, a bezuman navire i slobodan je.
17 Nagao čovek čini bezumlje, a pakostan je čovek mrzak.
18 Ludi nasledjuje bezumlje, a razboriti venčava se znanjem.
19 Klanjaju se zli pred dobrima i bezbožni na vratima pravednog.
20 Ubogi je mrzak i prijatelju svom, a bogati imaju mnogo prijatelja.
21 Ko prezire bližnjeg svog greši; a ko je milostiv ubogima, blago njemu.
22 Koji smišljaju zlo, ne lutaju li? A milost i vera biće onima koji smišljaju dobro.
23 U svakom trudu ima dobitka, a govor usnama samo je siromaštvo.
24 Mudrima je venac bogatstvo njihovo, a bezumlje bezumnih ostaje bezumlje.
25 Istinit svedok izbavlja duše, a lažan govori prevaru.
26 U strahu je Gospodnjem jako pouzdanje, i sinovima je utočište.
27 Strah je Gospodnji izvor životu da se čovek sačuva od prugala smrtnih.
28 U mnoštvu je naroda slava caru; a kad nestaje naroda, propast je vladaocu.
29 Ko je spor na gnev, velika je razuma; a ko je nagao pokazuje ludost.
30 Život je telu srce zdravo, a zavist je trulež u kostima.
31 Ko čini krivo ubogome, sramoti Stvoritelja njegovog; a poštuje Ga ko je milostiv siromahu.
32 Za zlo svoje povrgnuće se bezbožnik, a pravednik nada se i na samrti.
33 Mudrost počiva u srcu razumnog čoveka, a šta je u bezumnima poznaje se.
34 Pravda podiže narod, a greh je sramota narodima.
35 Mio je caru razuman sluga, ali na sramotnog gnevi se.