Poslovice

поглавље 13

Mudar sin sluša nastavu oca svog; a podsmevač ne sluša ukore.
2 Od ploda usta svojih svaki će jesti dobro, a duša nevaljalih ljudi nasilje.
3 Ko čuva usta svoja, čuva svoju dušu; ko razvaljuje usne, propada.
4 Željna je duša lenjivčeva, ali nema ništa; a duša vrednih ljudi obogatiće se.
5 Na lažnu reč mrzi pravednik; a bezbožnik se mrazi i sramoti.
6 Pravda čuva onog koji hodi bezazleno; a bezbožnost obara grešnika.
7 Ima ko se gradi bogat a nema ništa, i ko se gradi siromah a ima veliko blago.
8 Otkup je za život čoveku bogatstvo njegovo, a siromah ne sluša pretnje.
9 Videlo pravedničko svetli se, a žižak bezbožnički ugasiće se.
10 Od oholosti biva samo svadja, a koji primaju savet, u njih je mudrost.
11 Blago koje se taštinom teče umanjuje se, a ko sabira rukom, umnožava.
12 Dugo nadanje mori srce, i želja je ispunjena drvo životno.
13 Ko prezire reč sam sebi udi; a ko se boji zapovesti, platiće mu se.
14 Nauka je mudroga izvor životni da se sačuva prugala smrtnih.
15 Dobar razum daje ljubav, a put je bezakonički hrapav.
16 Svaki pametan čovek radi s razumom, a bezuman raznosi bezumlje.
17 Glasnik bezbožan pada u zlo, a veran je poslanik lek.
18 Siromaštvo i sramota doći će na onog koji odbacuje nastavu; a ko čuva karanje, proslaviće se.
19 Ispunjena je želja slast duši, a bezumnima je mrsko odstupiti oda zla.
20 Ko hodi s mudrima postaje mudar, a ko se drži s bezumnicima postaje gori.
21 Grešnike goni zlo, a pravednicima se vraća dobro.
22 Dobar čovek ostavlja nasledstvo sinovima sinova svojih, a grešnikovo imanje čuva se pravedniku.
23 Izobila hrane ima na njivi siromaškoj, a ima ko propada sa zle uprave.
24 Ko žali prut, mrzi na sina svog; a ko ga ljubi, kara ga za vremena.
25 Pravednik jede, i sita mu je duša; a trbuh bezbožnicima nema dosta.