1. Kraljevima

поглавље 3

A Solomun se oprijatelji s faraonom, carem misirskim, i oženi se kćerju faraonovom, i dovede je u grad Davidov dokle ne dovrši svoj dom i dom Gospodnji i zid oko Jerusalima.
2 Ali narod prinošaše žrtve na visinama; jer još ne beše sazidan dom imenu Gospodnjem do tada.
3 A Solomun ljubljaše Gospoda hodeći po uredbama oca svog Davida, samo što na visinama prinošaše žrtve i kadjaše.
4 Zato otide car u Gavaon da onde prinese žrtvu, jer to beše velika visina; i Solomun prinese hiljadu žrtava paljenica na onom oltaru.
5 I javi se Gospod Solomunu u Gavaonu noću u snu, i reče Bog: Išti šta hoćeš da ti dam.
6 A Solomun reče: Ti si učinio veliku milost sluzi svom Davidu ocu mom, kao što je hodio pred Tobom verno i pravedno i s pravim srcem prema Tebi; i sačuvao si mu ovu veliku milost, te mu dao sina da sedi na prestolu njegovom, kao što se vidi danas.
7 I tako Gospode Bože moj, Ti si postavio slugu svog carem na mesto Davida oca mog, a ja sam mlad, niti znam polaziti ni dolaziti.
8 I Tvoj je sluga medju narodom Tvojim, koji si izabrao, narodom velikim, koji se ne može izbrojati ni proračunati od množine.
9 Daj dakle sluzi svom srce razumno da može suditi narodu Tvom i raspoznavati dobro i zlo. Jer ko može suditi narodu Tvom tako velikom?
10 I bi milo Gospodu što Solomun to zaiska.
11 I reče mu Bog: Kad to išteš, a ne išteš dug život niti išteš blago niti išteš duše neprijatelja svojih nego išteš razum da umeš suditi;
12 Evo učinih po tvojim rečima; evo ti dajem srce mudro i razumno da takvog kakav si ti ni pre tebe nije bilo niti će posle tebe nastati takav kakav si ti.
13 A svrh toga dajem ti i šta nisi iskao, i blago i slavu, da takvog kakav ćeš ti biti neće biti medju carevima svega veka tvog.
14 I ako uzideš mojim putevima držeći uredbe moje i zapovesti moje, kao što je išao David otac tvoj, produžiću dane tvoje.
15 Tada se probudi Solomun, i gle, ono beše san. I dodje u Jerusalim, i stavši pred kovčeg zaveta Gospodnjeg prinese žrtve paljenice i žrtve zahvalne, i počasti sve sluge svoje.
16 Tada dodjoše dve žene kurve k caru, i stadoše pred njim.
17 I reče jedna žena: Ah, gospodaru; ja i ova žena sedimo u jednoj kući, i porodih se kod nje u istoj kući.
18 A treći dan posle mog porodjaja porodi se i ova žena, i bejasmo zajedno i ne beše niko drugi s nama u kući, samo nas dve bejasmo u kući.
19 I umre sin ove žene noćas, jer ona leže na nj.
20 Pa ustavši u po noći uze sina mog iskraj mene, kad sluškinja tvoja spavaše, i stavi ga sebi u naručje, a sina svog mrtvog stavi meni u naručje.
21 A kad ustah ujutru da podojim sina svog, a to mrtav; ali kad razgledah ujutru, a to, ne beše moj sin, kog ja rodih.
22 Tada reče druga žena: Nije tako; nego je moj sin ovaj živi, a tvoj je sin onaj mrtvi. Ali ona reče: Nije tako, nego je tvoj sin onaj mrtvi, a moj je sin ovaj živi. Tako govorahu pred carem.
23 A car reče: Ova kaže: Ovaj je živi moj sin, a tvoj je sin ovaj mrtvi; a ona kaže: Nije tako, nego je tvoj sin onaj mrtvi, a moj je sin ovaj živi.
24 I reče car: Dajte mi mač. I donesoše mač pred cara.
25 Tada reče car: Rasecite živo dete na dvoje, i podajte polovinu jednoj i polovinu drugoj.
26 Tada žena koje sin beše živi reče caru, jer joj se uskoleba utroba za sinom: Ah, gospodaru, podajte njoj dete živo, a nemojte ga ubijati. A ona reče: Neka ne bude ni meni ni tebi, rasecite ga.
27 Tada odgovori car i reče: Podajte onoj živo dete, nemojte ga ubiti, ona mu je mati.
28 I sav Izrailj ču sud koji izreče car, i pobojaše se cara; jer videše da je u njemu mudrost Božja da sudi.