1. Kraljevima

поглавље 20

A Ven-Adad car sirski skupi vojsku svoju, i imaše sa sobom trideset i dva cara, i konje i kola; i otišavši opkoli Samariju i stade je biti.
2 I posla poslanike k Ahavu, caru Izrailjevom u grad,
3 I poruči mu: Ovako veli Ven-Adad: Srebro tvoje i zlato tvoje moje je, tako i žene tvoje i tvoji lepi sinovi moji su.
4 A car Izrailjev odgovori i reče: Kao što si rekao, gospodaru moj care, ja sam tvoj i sve što imam.
5 A poslanici opet dodjoše i rekoše: Ovako veli Ven-Adad: Poslao sam k tebi i poručio: Srebro svoje i zlato svoje i žene svoje i sinove svoje da mi daš.
6 Zato ću sutra u ovo doba poslati sluge svoje k tebi da pregledaju kuću tvoju i kuće sluga tvojih, i šta ti je god milo, oni će uzeti i odneti.
7 Tada dozva car Izrailjev sve starešine zemaljske i reče: Gledajte i vidite kako ovaj traži zlo; jer posla k meni po mene i po sinove moje i po srebro moje i po zlato moje, i ja mu ne branih.
8 A sve starešine i sav narod rekoše mu: Ne slušaj ga i ne pristaj.
9 I reče poslanicima Ven-Adadovim: Kažite caru gospodaru mom: Što si prvo poručio sluzi svom sve ću učiniti; ali ovo ne mogu učiniti. Tako otidoše poslanici i odnesoše mu taj odgovor.
10 A Ven-Adad posla k njemu i poruči: Tako da mi učine bogovi i tako dodadu! Neće biti dosta praha od Samarije da svemu narodu koji ide za mnom dopadne po jedna grst.
11 A car Izrailjev odgovori i reče: Kažite: Neka se hvali onaj koji se opasuje kao onaj koji se raspasuje.
12 A kad on to ču pijući s carevima pod šatorima, reče slugama svojim: Dižite se. I digoše se na grad.
13 Tada gle, pristupi jedan prorok k Ahavu caru Izrailjevom, i reče: Ovako veli Gospod: Vidiš li sve ovo mnoštvo? Evo, ja ću ti ga dati u ruke danas da poznaš da sam ja Gospod.
14 A Ahav reče: Preko koga? A on reče: Ovako veli Gospod: Preko momaka knezova zemaljskih. Opet reče: Ko će zametnuti boj? A on reče: Ti.
15 Tada prebroja momke knezova zemaljskih, i beše ih dvesta i trideset i dva; posle njih prebroja sav narod, sve sinove Izrailjeve, i beše ih sedam hiljada.
16 I izidjoše u podne; a Ven-Adad pijući opi se u šatorima s trideset i dva cara koji mu dodjoše u pomoć.
17 I izidjoše prvo momci knezova zemaljskih; a Ven-Adad posla, i javiše mu i rekoše: Izidjoše ljudi iz Samarije.
18 A on reče: Ako su izašli mira radi, pohvatajte ih žive; ako su izašli na boj, pohvatajte ih žive.
19 I izidjoše iz grada momci knezova zemaljskih, i vojska za njima.
20 I svaki ubi s kojim se sukobi, te Sirci pobegoše, a Izrailjci ih poteraše. I Ven-Adad, car sirski pobeže na konju s konjicima.
21 I car Izrailjev izidje i pobi konje i kola, i učini velik pokolj medju Sircima.
22 Potom dodje prorok k caru Izrailjevom i reče mu: Idi, budi hrabar; i promisli i vidi šta ćeš činiti, jer će do godine opet doći car sirski na te.
23 A caru sirskom rekoše sluge njegove: Njihovi su bogovi gorski bogovi, zato nas nadjačaše; nego da se bijemo s njima u polju, za celo ćemo ih nadjačati.
24 Učini dakle ovako: Ukloni te careve s mesta njihovih, i postavi vojvode mesto njih.
25 Pa skupi vojsku kakva je bila ona koja je izginula, i konje kakvi su bili oni konji, i kola kao ona kola; pa da se pobijemo s njima u polju; zacelo ćemo ih nadjačati. I posluša ih, i učini tako.
26 A kad prodje godina, Ven-Adad prebroja Sirce, i podje u Afek da vojuje na Izrailja.
27 A sinovi Izrailjevi prebrojaše se, i ponesavši hrane izidjoše pred njih. I stadoše u logor sinovi Izrailjevi prema njima, kao dva mala stada koza, a Sirci behu prekrilili zemlju.
28 Tada dodje čovek Božji, i progovori caru Izrailjevom, i reče: Ovako veli Gospod: Što Sirci rekoše da je Gospod gorski Bog a nije Bog poljski, zato ću ti dati u ruke sve ovo mnoštvo veliko da znate da sam ja Gospod.
29 I stajahu u logoru jedni prema drugima sedam dana; a sedmog dana pobiše se, i sinovi Izrailjevi pobiše Siraca sto hiljada pešaka u jedan dan.
30 A ostali pobegoše u grad Afek, i pade zid na dvadeset i sedam hiljada ljudi koji behu ostali. I Ven-Adad pobegav u grad udje u najtajniju klet.
31 A sluge mu rekoše: Evo čuli smo da su carevi doma Izrailjevog milostivi carevi; da vežemo kostret oko sebe i da metnemo uzice sebi oko vratova, pa da izidjemo pred cara Izrailjevog, da ako ostavi u životu dušu tvoju.
32 I vezaše kostret oko sebe, i metnuše uzice sebi oko vratova, i dodjoše k caru Izrailjevom i rekoše: Sluga tvoj Ven-Adad veli: Ostavi u životu dušu moju. A on reče: Je li još živ? Brat mi je.
33 A ljudi uzeše to za dobar znak, i odmah da bi ga uhvatili za reč rekoše: Brat je tvoj Ven-Adad. A on reče: Idite, dovedite ga. Tada Ven-Adad izidje k njemu; a on ga posadi na svoja kola.
34 Tada mu reče Ven-Adad: Gradove koje je uzeo otac moj tvom ocu, vratiću, i načini sebi ulice u Damasku kao što je otac moj učinio u Samariji. A on odgovori: S tom verom otpustiću te. I učini veru s njim, i otpusti ga.
35 Tada jedan izmedju sinova proročkih reče drugom po reči Gospodnjoj: Bij me. Ali ga onaj ne hte biti.
36 A on mu reče: Što ne posluša glas Gospodnji, zato, evo kad otideš od mene, lav će te zaklati. I kad otide od njega, sukobi ga lav i zakla ga.
37 Opet, našav drugog reče mu: Bij me. A onaj ga izbi i izrani ga.
38 Tada otide prorok i stade na put kuda će car proći, i nagrdi se pepelom po licu.
39 A kad car prolažaše, on viknu cara i reče: Tvoj sluga beše izašao u boj, a jedan došavši dovede mi čoveka i reče: Čuvaj ovog čoveka; ako li ga nestane, biće tvoja duša za njegovu dušu, ili ćeš platiti talanat srebra.
40 A kad tvoj sluga imaše posla tamo amo, njega nesta. Tada mu reče car Izrailjev: To ti je sud, sam si odsudio.
41 A on brže ubrisa pepeo s lica, i car Izrailjev pozna ga da je jedan od proroka.
42 A on mu reče: Ovako veli Gospod: Što si pustio iz ruku čoveka kog sam ja osudio da se istrebi, duša će tvoja biti za njegovu dušu i narod tvoj za njegov narod.
43 I otide car Izrailjev kući svojoj zlovoljan i ljutit, i dodje u Samariju.