1. Kraljevima

поглавље 18

Posle mnogo vremena, treće godine, dodje reč Gospodnja Iliji govoreći: Idi, pokaži se Ahavu, i pustiću dažd na zemlju.
2 I otide Ilija da se pokaže Ahavu, i beše velika glad u Samariji.
3 I Ahav dozva Avdiju, koji beše upravitelj dvora njegovog; a Avdija se bojaše Gospoda veoma.
4 Jer kad Jezavelja ubijaše proroke Gospodnje, uze Avdija sto proroka, i sakri ih, po pedeset u jednu pećinu, i hrani ih hlebom i vodom.
5 I reče Ahav Avdiji: Podji po zemlji na izvore i na potoke, eda bismo našli trave da sačuvamo u životu konje i mazge, da nam ne izgine stoka.
6 I podeliše medju se zemlju kuda će ići; Ahav otide jednim putem sam, a Avdija otide drugim putem sam.
7 A kad Avdija beše na putu, gle, srete ga Ilija; i on ga pozna, i pade ničice, i reče: Jesi li ti, gospodaru moj Ilija?
8 A on mu reče: Ja sam; idi, kaži gospodaru svom: Evo Ilije.
9 A on reče: Šta sam zgrešio, da slugu svog predaš u ruke Ahavu da me pogubi?
10 Tako da je živ Gospod Bog tvoj, nema naroda ni carstva kuda nije slao gospodar moj da te traže; i rekoše: Nema ga. A on zakle carstva i narode da te ne mogu da nadju.
11 A ti sada kažeš: Idi, kaži gospodaru svom: Evo Ilije.
12 A kad ja otidem od tebe, duh će te Gospodnji odneti, a ja neću znati kuda; pa da otidem i prokažem Ahavu, a on da te ne nadje, ubiće me; a sluga se tvoj boji Gospoda od mladosti svoje.
13 Nije li kazano gospodaru mom šta sam učinio kad Jezavelja ubijaše proroke Gospodnje? Kako sakrih stotinu proroka Gospodnjih, po pedeset u jednu pećinu, i hranih ih hlebom i vodom.
14 A ti sada kažeš: Idi, kaži gospodaru svom: Evo Ilije. Ubiće me.
15 A Ilija reče: Tako da je živ Gospod nad vojskama, pred kojim stojim, danas ću mu se pokazati.
16 Tada otide Avdija pred Ahava, i kaza mu; i Ahav otide pred Iliju.
17 A kad vide Ahav Iliju, reče mu Ahav: Jesi li ti onaj što nesreću donosiš na Izrailja?
18 A on reče: Ne donosim ja nesreću na Izrailja, nego ti i dom oca tvog ostavivši zapovesti Gospodnje i pristavši za Valima.
19 Nego sada pošalji i saberi k meni svega Izrailja na goru karmilsku, i četiri stotine i pedeset proroka Valovih i četiri stotine proroka iz luga, koji jedu za stolom Jezaveljinim.
20 I posla Ahav k svim sinovima Izrailjevim, i sabra one proroke na goru karmilsku.
21 Tada pristupi Ilija ka svemu narodu i reče: Dokle ćete hramati na obe strane? Ako je Gospod Bog, idite za Njim; ako li je Val, idite za njim. Ali narod ne odgovori mu ni reči.
22 A Ilija reče narodu: Ja sam sam ostao prorok Gospodnji; a proroka Valovih ima četiri stotine i pedeset.
23 Dajte nam dva junca, i neka oni izaberu sebi jednog, i neka ga iseku na komade i metnu na drva, ali oganj da ne podmeću; a ja ću prigotoviti drugog junca, i metnuću ga na drva, ali oganj neću podmetati.
24 Tada prizovite ime svojih bogova, a ja ću prizvati ime Gospodnje, pa koji se Bog odazove ognjem onaj neka je Bog. I sav narod odgovori i reče: Dobro reče.
25 Potom reče Ilija prorocima Valovim: Izaberite sebi jednog junca i prigotovite ga prvo, jer je vas više; i prizovite ime bogova svojih, ali ognja ne podmećite.
26 I uzeše junca, kog im dade, i prigotoviše, i stadoše prizivati ime Valovo od jutra do podne govoreći: Vale, usliši nas! Ali nikakvog glasa ni koga da odgovori. I skakahu oko oltara, koji načiniše.
27 A kad bi u podne, stade im se rugati Ilija govoreći: Vičite većma; jer je on bog! Valja da se nešto zamislio, ili je u poslu, ili na putu, ili može biti spava, da se probudi.
28 A oni stadoše vikati glasno, i parati se nožima i šilima po svom običaju, dokle ih krv ne obli.
29 A kad dodje podne, stadoše prorokovati dokle dodje vreme da se prinese dar, ali nikakvog glasa ni koga da odgovori, ni koga da čuje.
30 Tada reče Ilija svemu narodu: Pristupite k meni. I pristupi k njemu sav narod. Tada on opravi oltar Gospodnji koji beše razvaljen.
31 I uze Ilija dvanaest kamena prema broju plemena sinova Jakova, kome dodje reč Gospodnja govoreći: Izrailj će ti biti ime.
32 I načini od tog kamenja oltar u ime Gospodnje, i oko oltara iskopa opkop širok da bi se mogle posejati dve mere žita.
33 I namesti drva, i junca isečenog na komade metnu na drva.
34 I reče: Napunite četiri vedra vode, i izlijte na žrtvu i na drva. Pa opet reče: Učinite još jednom. I učiniše još jednom. Pa opet reče: Učinite i trećom. I učiniše trećom,
35 Te voda poteče oko oltara, i napuni se opkop vode.
36 A kad bi vreme da se prinese žrtva, pristupi Ilija prorok i reče: Gospode Bože Avramov, Isakov i Izrailjev, neka danas poznadu da si Ti Bog u Izrailju i ja da sam Tvoj sluga, i da sam po Tvojoj reči učinio sve ovo.
37 Usliši me, Gospode, usliši me, da bi poznao ovaj narod da si Ti Gospode Bog, kad opet obratiš srca njihova.
38 Tada pade oganj Gospodnji i spali žrtvu paljenicu i drva i kamen i prah, i vodu u opkopu popi.
39 A narod kad to vide sav popada ničice, i rekoše: Gospod je Bog, Gospod je Bog.
40 Tada im reče Ilija: Pohvatajte te proroke Valove da ni jedan ne uteče. I pohvataše ih, i Ilija ih odvede na potok Kison, i pokla ih onde.
41 I reče Ilija Ahavu: Idi, jedi i pij, jer dolazi veliki dažd.
42 I otide Ahav da jede i pije; a Ilija se pope na vrh Karmila, i saže se k zemlji i metnu lice svoje medju koljena svoja.
43 A momku svom reče: Idi, pogledaj put mora. A on otišavši pogleda, pa reče: Nema ništa. I reče mu: Idi opet sedam puta.
44 A kad bi sedmi put, reče: Eno, mali oblak kao dlan čovečiji diže se od mora. Tada reče: Idi, reci Ahavu: Preži i idi, da te ne uhvati dažd.
45 U tom se zamrači nebo od oblaka i vetra, i udari veliki dažd. A Ahav sedavši na kola otide u Jezrael.
46 A ruka Gospodnja dodje nad Iliju, i on opasavši se otrča pred Ahavom dokle dodje u Jezrael.