2. Samuelova

поглавље 23

A ovo su poslednje reči Davidove: Reče David sin Jesejev, reče čovek koji bi postavljen visoko, pomazanik Boga Jakovljevog, i ljubak u pesmama Izrailjevim:
2 Duh Gospodnji govori preko mene, i beseda Njegova bi na mom jeziku.
3 Reče Bog Izrailjev, kaza mi Stena Izrailjeva; koji vlada ljudima neka je pravedan, vladajući u strahu Božijem;
4 I biće kao svetlost jutarnja, kad sunce izlazi jutrom bez oblaka, i kao trava koja raste iz zemlje od svetlosti iza dažda.
5 Ako i nije takav dom moj pred Bogom, ipak je učinio zavet večan sa mnom, u svemu dobro uredjen i utvrdjen. I to je sve spasenje moje i sva želja moja, ako i ne da da raste.
6 A bezakonici će svikoliki biti kao trnje počupani, koje se ne hvata rukom.
7 Nego ko hoće da ga se dohvati, uzme gvoždje ili kopljaču; i sažiže se ognjem na mestu.
8 Ovo su imena junaka Davidovih: Josev-Vasevet Tahmonac prvi izmedju trojice; njemu milina bi udariti kopljem na osam stotina i pobi ih ujedanput.
9 Za njim Eleazar sin Dodona sina Ahohovog, izmedju tri junaka koji behu s Davidom, i osramotiše Filisteje skupljene na boj, kad Izrailjci otidoše;
10 On se podiže, i bi Filisteje dokle mu se ruka ne umori i ukoči se pri maču: i Gospod dade veliko spasenje onaj dan, te se narod vrati za njim samo da pokupi plen.
11 A za njim Sama sin Agejev Araranin; kad se Filisteji skupiše u gomilu, i onde beše njiva puna leća, i narod pobeže od Filisteja,
12 Stade usred njive, i odbrani je, i pobi Filisteje, i Bog dade veliko spasenje.
13 I ta tri prva izmedju trideset sidjoše i dodjoše o žetvi k Davidu u pećinu odolamsku, kad vojska filistejska stajaše u logoru, u dolini rafajskoj.
14 A David beše onda u gradu, i beše onda straža filistejska u Vitlejemu.
15 A David zažele, i reče: Ko bi mi doneo vode da pijem iz studenca vitlejemskog što je kod vrata!
16 Tada ona tri junaka prodreše kroz logor filistejski, i zahvatiše vode iz studenca vitlejemskog što je kod vrata, i donesoše i dadoše Davidu; ali on je ne hte piti, nego je proli pred Gospodom;
17 I reče: Ne daj Bože da bih to učinio. Nije li to krv ovih ljudi, koji ne mareći za život svoj idoše. I ne hte piti. To učiniše ova tri junaka.
18 I Avisaj brat Joavov sin Serujin beše prvi izmedju trojice; on mahnu kopljem svojim na tri stotine, i pobi ih, i proslavi se medju trojicom.
19 Izmedju te trojice beše najslavniji, i posta im poglavar; ali one trojice ne stiže.
20 I Venaja sin Jodajev, sin čoveka junaka, velik delima, iz Kavseila; on pogubi dva junaka moavska, i sišav ubi lava u jami kad beše sneg.
21 On ubi i jednog Misirca, znatnog čoveka; imaše Misirac koplje u ruci, a on izidje na nj sa štapom, i istrže Misircu koplje iz ruke, i ubi ga njegovim kopljem.
22 To učini Venaja sin Jodajev, i bi slavan medju ova tri junaka.
23 Beše najslavniji izmedju tridesetorice, ali one trojice ne stiže; i David ga postavi nad pratiocima svojim.
24 Asailo brat Joavov beše medju tridesetoricom, a to behu: Elhanan sin Dodonov iz Vitlejema,
25 Sama Arodjanin, Elika Arodjanin.
26 Helis Falćanin, Ira sin Ikisov Tekujanin,
27 Avijezer Anatoćanin, Mevunej Husaćanin,
28 Salmon Ahošanin, Maraj Netofaćanin,
29 Helev sin Vanin Netofaćanin, Itaj sin Rivajev iz Gavaje sinova Venijaminovih,
30 Venaja Pirotonjanin, Idaj iz doline Gasa.
31 Avi-Alvon Arvaćanin, Azmavet Varumljanin,
32 Elijava Salvonjanin, Jonatan od sinova Jasinovih,
33 Sama Araranin, Ahijam sin Saharov Araranin,
34 Elifelet, sin Asveja Mahaćanina, Elijem sin Ahitofela Gilonjanina.
35 Esraj Karmilac, Farej Arvljanin,
36 Igal sin Natanov iz Sove, Vanija od Gada,
37 Selek Amonac, Narej Viroćanin, koji nošaše oružje Joavu sinu Serujinom,
38 Ira Jetranin, Gariv Jetranin,
39 Urija Hetejin; svega trideset i sedam.