2. Samuelova

поглавље 16

A kad David predje malo preko vrha, gle, Siva, Mefivostejev, srete ga, sa dva magarca natovarena, na kojima beše dvesta hlebova i sto grozdova suvih i sto gruda smokava i meh vina.
2 I reèe car Sivi: Šta æe ti to? A Siva mu reèe: Magarci su za èeljad carevu, da jašu, a hlebovi i voæe da jedu momci, a vino da pije ko se umori u pustinji.
3 A car mu reèe: A gde je sin tvog gospodara? Reèe Siva caru: Eno ga, ostao je u Jerusalimu, jer reèe: Danas æe mi dom Izrailjev vratiti carstvo oca mog.
4 Tada reèe car Sivi: Evo, tvoje je sve što je bilo Mefivostejevo. A Siva reèe: Klanjam ti se, da nadjem milost pred tobom, care gospodaru!
5 I dodje car David do Vaurima; a gle, izidje odande jedan od roda doma Saulovog, po imenu Simej, sin Girin, i iduæi psovaše.
6 I bacaše se kamenjem na Davida i na sluge cara Davida, kome i s desne i s leve strane beše sav narod i svi junaci.
7 A Simej ovako govoraše psujuæi: Odlazi, odlazi, krvopijo i zlikovèe!
8 Obrati Gospod na tebe svu krv doma Saulovog, na èije si se mesto zacario, i predade Gospod carstvo u ruke Avesalomu sinu tvom; eto te sada u tvom zlu, jer si krvopija.
9 Tada reèe caru Avisaj sin Serujin: Zašto da psuje ovaj mrtvi pas cara gospodara mog? Idem da mu skinem glavu.
10 Ali car reèe: Šta je vama do mene, sinovi Serujini? Neka psuje; jer mu je Gospod rekao: Psuj Davida. Pa ko sme kazati: Zašto tako èiniš?
11 Još reèe David Avisaju i svim slugama svojim: Eto, moj sin, koji je izašao od bedara mojih, traži dušu moju, a kako neæe ovaj sin Venijaminov? Ostavite ga neka psuje, jer mu je Gospod zapovedio.
12 Da ako Gospod pogleda na nevolju moju, i vrati mi Gospod dobro za psovku njegovu današnju.
13 I tako David sa svojim ljudima idjaše svojim putem; a Simej idjaše pokraj gore prema njemu jednako psujuæi i bacajuæi se kamenjem na nj, i podižuæi prah.
14 I dodje car i sav narod što beše s njim, umorni, i odmoriše se onde.
15 A Avesalom i sav narod Izrailjev dodjoše u Jerusalim, i Ahitofel s njim.
16 A kad Husaj Arhijanin prijatelj Davidov dodje k Avesalomu, reèe Husaj Avesalomu: Da živi car! Da živi car!
17 A Avesalom reèe Husaju: Takva li je ljubav tvoja prema prijatelju tvom? Zašto nisi otišao s prijateljem svojim?
18 A Husaj reèe Avesalomu: Ne; nego koga je izabrao Gospod i ovaj narod i svi Izrailjci, njegov æu biti i kod njega æu ostati.
19 Svrh toga, kome bih služio? Eda li ne sinu njegovom? Kako sam služio ocu tvom, tako æu i tebi.
20 A Avesalom reèe Ahitofelu: Savetuj šta æemo èiniti.
21 A Ahitofel reèe Avesalomu: Lezi s inoèama oca svog, koje je ostavio da mu èuvaju kuæu, pa kad èuje sav Izrailj kako si se omrazio s ocem svojim, osiliæe ruka svima koji su s tobom.
22 Tada razapeše Avesalomu šator na krovu, i Avesalom leže s inoèama oca svog na vidiku svemu Izrailju.
23 I savet koji davaše Ahitofel u ono vreme beše kao da bi ko Boga upitao; takav beše svaki savet Ahitofelov i u Davida i u Avesaloma.