2. Samuelova

поглавље 1

A po smrti Saulovoj, kad se David vrati pobivši Amalike i osta u Siklagu dva dana,
2 Trećeg dana, gle, dodje jedan iz vojske Saulove razdrtih haljina i glave posute prahom; i došav k Davidu pade na zemlju i pokloni se.
3 I reče mu David: Otkuda ideš? A on mu reče: Iz logora izrailjskog utekoh.
4 A David mu reče: Šta bi? Kaži mi. A on reče: Narod pobeže iz boja; i mnogo naroda pade i izgibe, pogibe i Saul i sin mu Jonatan.
5 A David reče momku koji mu donese glas: Kako znaš da je poginuo i sin mu Jonatan?
6 A momak koji mu donese glas reče: Slučajno dodjoh na goru Gelvuju, a to se Saul naslonio na koplje svoje, kola i konjici približavahu se k njemu.
7 A on obazrevši se natrag ugleda me, pa me viknu, a ja mu rekoh: Evo me.
8 A on mi reče: Ko si? A ja mu rekoh: Amalik sam.
9 A on mi reče: Pristupi k meni ubij me; jer me obuzeše muke, a još je sasvim duša u meni.
10 I pristupih k njemu i ubih ga, jer sam znao da neće ostati živ pošto pade; i uzeh venac carski koji mu beše na glavi i grivnu koja mu beše na ruci, i evo donesoh gospodaru svom.
11 Tada David zgrabi haljine na sebi i razdre ih; tako i svi ljudi koji behu s njim.
12 I ridaše i plakaše, i postiše do večeri za Saulom i za Jonatanom sinom njegovim i za narodom Gospodnjim i za domom Izrailjevim što izgiboše od mača.
13 I reče David momku koji mu donese glas: Odakle si? A on reče: Ja sam sin jednog došljaka Amalika.
14 Reče mu David: Kako te nije bilo strah podići ruku svoju i ubiti pomazanika Gospodnjeg?
15 I dozva David jednog izmedju momaka svojih i reče: Hodi, pogubi ga. A on ga udari, te umre.
16 I reče mu David: Krv tvoja na tvoju glavu; jer tvoja usta svedočiše na te govoreći: Ja sam ubio pomazanika Gospodnjeg.
17 Tada David narica ovako za Saulom i za Jonatanom sinom njegovim,
18 I izgovori, da bi se učili sinovi Judini luku, i eto je napisano u knjizi Istinitog:
19 Diko Izrailjeva! Na tvojim visinama pobijeni su; kako padoše junaci?
20 Ne kazujte u Gatu, i ne razglašujte po ulicama askalonskim, da se ne vesele kćeri filistejske i da ne igraju kćeri neobrezanih.
21 Gore gelvujske! Ne padala rosa ni dažd na vas, i ne rodilo polje za prinos, jer je tu bačen štit sa junaka, štit Saulov, kao da nije pomazan uljem.
22 Bez krvi pobijenih i bez masti od junaka nije se vraćao luk Jonatanov, niti je mač Saulov dolazio natrag prazan.
23 Saul i Jonatan, mili i dragi za života, ni u smrti se ne rastaviše; lakši od orlova behu.
24 Kćeri Izrailjeve! Plačite za Saulom, koji vas je oblačio u skerlet lepo, i kitio vas zlatnim zakladima po haljinama vašim.
25 Kako padoše junaci u boju! Jonatan kako pogibe na tvojim visinama!
26 Žao mi je za tobom, brate Jonatane; bio si mi mio vrlo; veća mi je bila ljubav tvoja od ljubavi ženske.
27 Kako padoše junaci, i propade oružje ubojito!