2. Korinćanima

поглавље 3

Počinjemo li se opet sami hvaliti vama? Ili trebamo kao neki preporučene poslanice na vas ili od vas?
2 Jer ste vi naša poslanica napisana u srcima našim, koju poznaju i čitaju svi ljudi;
3 Koji ste se pokazali da ste poslanica Hristova, koju smo mi služeći napisali ne mastilom nego Duhom Boga Živoga, ne na kamenim daskama nego na mesnim daskama srca.
4 A takvo pouzdanje imamo kroz Hrista u Boga,
5 Ne da smo vrsni od sebe pomisliti šta, kao od sebe, nego je naša vrsnoća od Boga;
6 Koji i učini nas vrsnim da budemo sluge novom zavetu, ne po slovu nego po duhu; jer slovo ubija, a duh oživljuje.
7 Ako li služba smrti koja je u kamenju izrezana slovima, bi u slavi da sinovi Izrailjevi ne mogoše pogledati na lice Mojsijevo od slave lica njegovog koja prestaje:
8 A kamoli neće mnogo većma služba duha biti u slavi?
9 Jer kad je služba osudjenja slava, mnogo većma izobiluje služba pravde u slavi.
10 Jer i nije slavno što se proslavi s ove strane prema prevelikoj slavi.
11 Jer kad je slavno ono što prestaje, mnogo će većma biti u slavi ono što ostaje.
12 Imajući dakle takvu nadu s velikom slobodom radimo;
13 I ne kao što Mojsije metaše pokrivalo na lice svoje, da ne bi mogli sinovi Izrailjevi gledati svršetak onoga što prestaje.
14 No zaslepiše pomisli njihove; jer do samog ovog dana stoji ono pokrivalo neotkriveno u čitanju starog zaveta, jer u Hristu prestaje.
15 Nego do danas kad se čita Mojsije, pokrivalo na srcu njihovom stoji.
16 A kad se obrate ka Gospodu, uzeće se pokrivalo.
17 A Gospod je Duh: a gde je Duh onde je sloboda.
18 Mi pak svi koji otkrivenim licem gledamo slavu Gospodnju, preobražavamo se u ono isto obličje iz slave u slavu, kao od Gospodnjeg Duha.